Delo

ЕТИКА И ДРУШТВЕНО ПИТАЊЕ Нисмо без устезања испиоали наслов овоме прилогу за вДело”. Знамо колико је претенциозан и какав проблем он обухвата. Проблем, који је не деценијумима, не вековима, но хиљадама година на дневном реду, да се реши и којим су се носили најгенијалнији умови у светској историји. Социјално питаЕБе ! Шта се све под тим не разумева! Колико ли је Фраза на рачун и за рачун његов сковано и избачено ! И како разнолике асоцијације оно буди ! Код једних је оно час грубо материјално питање стомака; час једно питање божанске правде, коју су људи згазили и која вапије за задовољењем ; час питање времена, јер гвоздена логика исто* ријског развића тражи да нестане друштвених класа, борбе између њих, и правичну поделу богаства. А код противника ове групе л>уди сасма су друге асоцијације. Оно је по њима само систематисана пакост и завист незадовољних својим друштвеним иоложајем, дакле једно болесно осећање, болесна машта, која сања о једнакости људи и једнакој им судбини, — једној немогућности овде на земљи. По њима је оно старо колико и човечански род, старије од сваке културе. Први људи били су и први реФорматори. Рај је врло мало трајао, па је одмах настала борба за насушни хлеб са свима пратиоцима својим: завишћу, егоизмом неједнакошћу и т. д. И све ово, ако не исцрпсти а оно додирнути у једноме маломе прилогу, била би смелост, од које ми, хвала Богу, не патимо. Ми немамо, дакле, намере ни да исцрпно обележимо односе између етике и социјалног питања, већ да у овоме ускоме оквиру унознамо читаоце с правцем у практичном животу и