Delo

44 Д Е Л 0 науци, који би етичким утицајем иа људе и друштво да помогне решењу његову. Исповедајући се о овоме, молимо да нам опросте што изабрасмо онако крупан наслов, али нам се чини да не би згоднијега било, који би потпуно обухватао у себи појаву о којој хоћемо да поведемо говор, аналишући садржину новијих дела која говоре о овоме.1) I Обично разне групе људи, странке политичке, криве се узајамно да је неко од њих узрок свему злу друштвеном. Већина их је, који за то бацају сву кривицу на либерализам. И није без разлога, већ је сасвим тако. Либерализам т. ј. индивидуолизам крив је за зла социјалиа. «Али у овоме ја не видим ни грех ни злочин па ни кривицу и одговорност, већ само један историјски Фактм — вели Цпглер у своме делцету, које је доживело неколико издања. Индивидуализам га није неком накосном вољом хтео да створи, али је оно дошло с њиме, онако исто као што је логиком историјском он дошао да одмени средњевековно друштво, које се заснивало на ауторитету и традицијама. Индивидуализизам је дакле природна одмена дотадашњег система, природна Фаза. Ниједна периода у историји човечанства не може да покаже тако јаку тежњу за удружењем као средњи век. После пада римске империје нестало је и ауторитета, који је моћи својом држао и мирио разнолике елементе друштвене и народносне. Нестанком тога ауторитета, као оно из Еолова меха, полетеше дотле силом обуздавани елементи, да извојују себи пуно право за живот, које им је дотле ограничавано. Настаде један период нереда, несталности и несигурности, период анархије, који се крсти сеобом народа. Требало је три века док се сгаложило ово врење. Али иринципи, који су тада победили, у доба анархије, имали су за дуго, скоро цео средњи век, своју пуну вредност у најгрубљој Форми. Тек крајем средњега века губи се суровост њихова прилагођавајући се или уступајући ') Види КНпзсће КиНиг, ЛУосЖепесћпО; гиг УегФгеКипјЈ еипзећег ВевПећги&т. ВегНп. Ше 8опа1е Кга^е ете вјиЦеће Ггаре, уоп РгоГеззог ТћеоћаМ 21е51ег, ЗПШ&аП 1895. УогЈезип^еп ићег зосЈа1е ЕНпк уоп РгоГезвог 1)г. Оеогр 1‘ои Пуггск! — ВегНп 1895.