Delo

520 Д Е Л 0 сиремннјих мла!,их научника у суседне н:ш браће Бугара. II ако га је немнла емрт уграбила још млада, у доба кад је он највише обећавао да привреди својим ра ом нејакој науди бугарској, опет је он успео досадашњим својим радовима научним извојевати се.би видно место у ре у младих научњака бугарских. По нарави врло скроман, по раду оличена доброта, пок. Матов је био необично вредан н савестан у евима пословима којих се нрихватао За н.ега би се донста с нравом могло рећи, да је „Много хтео, много започео, Час умрли њега је помео ! Д. Матов је био, као мало који, одушевљен патриота, који се свим срцем радовао сваком нипретку бугарскога народа. па се с тога, готово се може рећи , с грозничавом журбом и несавладљивом енергијом прихватао свију нослова. А за човека њег. ве снреме и преданости нанретку народном послова је било више, него што је његова доста слаба телесна снага могла издржати. За иок. Матова се доиста може рећи да га је одушевљење сагорело, да га је рад убио. Д. Матов је рођен у Бе.тесу , где му је нородица н данас једна од најви^енијих. У времену борбе за словенску службу противу грчкнх владика она се видно истицала у редове првих бораца где је и додније, кад је борба била крунисана успехом, остала верна егзархији и нацпоналним идејама, за које се она залаже. Тако се и пок. Млтов , васпитан у бугарским школама, осећао као прави Бугарин и до смрти је остао беспрекоран натриота бугарски. Гимнасију је, ако се не варам, учио у Солуну, а више је школовање добио у Русији, где је био ученик чувенога Филолога Иотебње. Ио свршетку школовања у Русији служио је неколико годнна као учител. у солунској бугарској гимнасији. Ту је и отночео радити на науци. Први му огледи на том иол.у цривукли су на њ иажн.у учених слависта и развили у њему вол.у да уеаврши, даљим учењем, своје знање. За то је отишао у Немачку ц у Аустрију, где је у Дииисци слушао лекције проФ. Лескина, а у Бечу проф. Јагића- Отуда се вратно у Софију, где је остао све до јуна ове год., када ,је отишао у Немачку тражити лека својој бол.стици. У Софији је био с почстка учнтел, бугарског језика и књижевности у државној гимиаспји. Кад је отночето изцавање „Зборника за народне умотворине и језик“, њему је, као најбољем познаваоцу бугарскога језика, његових дијалектичких особина и народних умотворина, поверена редакција. Матову се има захвалити, што је овај „Зборник“ ирвом својом књигом \спео стећи најпохвадније одзиве у научном свету. Послвдњих је година, уз те своје дужности, читао у Великој Школи, као прпватни доценат, лекције о славенској етнограФнји. II ако се за савесно вршење ових дунсности хоће много, врло много рада, оиет је пок. Матов налазио времена да привређује и науци. Ретка је књига „Зборника“, у којој не би било његових прилога, или Фолклористичких студија велике вредноеги, или реФСратаиоцена! Кад је 1892. иокренут журнал „Бглгарски Прћгледт.“ и пок. Матов је биоједан од најодушевљенијих му оснивача и највреднијих сарадника, у коме је, поред врломпогих темељних оцена, нанисао и ваљане Фолкдорне студије: „Невера Љубе Грујичине“, један баладни мотив „Врзино коло и Неве“, опширне чланке о Бајландовим путовањима и студијама о Власима у Маћедонији и т. д. У „Зборнику* су угледале овета његове „Грчко - бугарске студије", „Белешке о бугарској народнпј књижевности''; у „Периодском енисанију“ вреди му, уз многедруге прилоге, студија „0 узајамној заменијасних н муклих сугласннка у ново-бугарском језику“ н т. д. То је само један незнатан део од обилатсга му књижевнога рада, ради којега је доиста заслужио, да му се очува пријатан спомен у бугареком народу. Смрт Д. Матова морамо жалити и ми Срби, јер је он био искрен пријатељ слоге и узајамности српско-бугарске. Последње дога1>аје, у којим! се маниФеетовала тежња за ову слогу, он је прихватио врло одушсвл.ено. Пок. Матов је био међу нрвима, којисупохитали у Београд, да својим учешћем у тој маниаестацији д;Х нзрчза осећањима своје .љубави према нама Србима. Ако је којега Србина случај одвео у Софију , нок. Матов је био први, који би га најусрдније дочекао и са своје странс све учинио, да му бављење у бугарекој престоницн буде што прцјатније н корисније. Кад је што нмао да ннше поводом наших претензија на Маћедоннју, пок. Матов се увек умео одржати на висини објективнога раенрављања и-евоје погледе бранити тоном којп се мора ноштовати, и клд се погледн не одобравају. Д. Матов је био добар човек, олличан патриота, вредан научник и искрени нријатељ сриско-бугареке слоге ц заједнице. Мнр нека је његову иепелу н вечап спомен међу нрнјател.пма! Свет. Симић УГЕДНИК Др. М. Ђ. 31илоиановиК БЛАСНИК Ст. М. Нротић