Delo

48 Д Е Л 0 љавати и пресељавати, забрана слободног склапања бракова; да држава не може да одређује цене и наднице и да се не морају законским путевима регулисавати уговори о служби и раду између газда, слугу и радника. Уклоњене су све сметње и преграде и држава се повукла пред свемоћном личношћу и узела на се жандармску улогу да бди над безбедношћу њеном а њој оставила све, дајући најшире одушке њеним индивидуалним моћима и тежњама. Али тиме је индивидуализам раз* био друштво на атоме ; изоловао човека и у злу и у добру, упутио га на себе сама, верујући, с почетка, да су сви људи једнаких способности за живот. Па шта је било од индивидуалне слободе ? Многохваљена слобода у игбору занимања је једна лаж. Занпмање се не бира но намеће — приликама, конкуренцијом и социјалним положајем. Снага се не употребљује по слободној вољи, већ се продаје по потреби и тражњи. Није сваки по занимању баш то, што је хтео да буде. но што је морао; не ради сваки један посао што хоће но што мора. И то мора не долази већином од тога што га способности индивидуалне диктују, већ од других чинилица. Остављен сам себи, човек се осеКа нејак и невешт да се одбрани од ближњега свога, Јер конкуренција, какав облик има борба за опстанак у данашњем друштву, као и свака борба, тражи своје жртве — побеђене. А у овој данашњој борби још мање побеђује отворенији и бољи, већ умешнији, јер је и мучкији карактер њен. Није, дакле, чудо што се чују умесне жалбе, да се уПат средњевековни ипак чешће осећао релативно срећнијим но садањи радник, који остаје без рада везан за земљу, уПат је био безбеднији насушннм хлебом. Радећи за свог госнодара он је радио и за себе, а онасност је долазила или с неба, с неродице, или с поља, од непријатеља, најмање пак од ближњих, који се осећају као делови једне целине. Данашњи радник има оне слободе, коју \ч1ат није могао ни сањати, али је за то без оруђа изложен једној мучној борби за опстанак, из које он излази као побеђен. II.II. Неравна, мучка и жучна борба за опстанак, која се у овом индивидуалистичком друштву води, узрок је социјилноме