Delo

ЕТИКА И ДРУШТВЕНО ПИТАЊЕ 49 злу, које иритискује највећу масу друштвену — ниже редове. Да ли ова борба и треба да буде таква, да ли је њен карактер етички ? Једном речи има ли права и Етика да каже своју у социјалном питању, да се и њен глас, ако и не пресудан, а оно бар треба да чује ? Нико неће спорити јој то право и дужност, кад буде сам одговорио на питања која одмах овде стављамо. Да ли у борби за опстанак, која се у данашњем друштву води, побеђује увек и бољи и честитији ? Да ли често или чешће не подлегне у тој борби морално узвишенији, а изиђу као победиоци они одвратни типови, који у нама буде осећање презрења ? У колико дакле борба за оастанак има свој етички карактер? На то питање добили бисмо од читалаца разнолике одговоре. Они, који су увек били и јесу у сретним приликама, да никада нису морали да осете сву жучност ове борбе за опстанак дали би брз одговор — да бољи побеђују. Тај оптимизам усва» јају и они, који нису у тако сретним приликама, али криво, разумеју учење дарвинизма о борби за опстанак. По њима би се косило с дарвинизмом, кад би се узимало да се природним пзбором у борби за опстанак не одабирају бољи и у материјалном и моралном иогледу. Кад би доиста избор ових победилаца био увек и избор морално виших и бољих, онда би пут прогреса човечанства био једна права линија. Али у истини није тако. Пут прогреса је крива линија, која не само што кривуда већ се и спушта на ниже и опет се пружа даље у напред ! У напретку има и застоја, а то већ није знак да најбољи или само бољи побеђују. И у борби за опстанак, у природи где немамо посла са етичким категоријама, ипаковај избор бољих није избор апсолутно бољих. А у друштву далеко мање. «У тако званој Етици еволуционе теорије често се сретамо с мишљењем да су биљке и животиње тек борбом за опстанак дошле до савршенства своје организације, па да и за људе, који живе у друштву, дакле, као морална бића, исти процес важи као средство за њихово усавршавање. Ја мислим да је овај погрешан суд постао због несрећне двосмислености израза «победа најбољих . „Најбољих» може да значи и «најваљанијих», а «најваљанијих* то је Дедо XI 4