Delo

ПРВН КОРАЦИ 505 чким животом. Где су вам познаници ? Ви се с мушкарцима и не нознајете ! Сви се грохотом насмејаше. — Захвалите, господо, Надежди Васил>евној ! — узвикну Вењецка, обраћајући се мушкарцима. — Та зар је то мушкиње ? То су колеге, а не мушкарци. Зар се у њих може ко заљубити ? — Вре1>ате нас, Надежда Васи.вевна ! — одазва се, смејући се, Черник. — Сада су и младићи некцко... и сувише мудрице. Ето запитаЈте Иетра Аркадијевића, да ли је био зал>убл>ен бар једном? Млади лекар у новом новцитом мундиру промнсли се и одговори : — Истински, чини ми се, нисам. — Е, ето, видите. А деси ли му се да се зал>уби — он ће се уплашити и побећи, као Потколесин. — То сте истину казали. Побећи ћу. Општи се грохот разлеже по соби. Али се млади доктор не збуни — Зашто ћете побећи ? — допитиваше несавладл>ива Коврова. — Врло просто. Зато, што женити се није ми могућно. Размислите сами. колеге : Имам плате педесет рубал>а, праксе немам готово никакве Како да се за.м бл>ујем ? — И Ви то озбиљно ? — плану Коврова, — Сасвим озбиљно. — Онда сам Бог свети зна шта је то ! Тако се може умовати, рецимо, у четрдесетим годинама, али не у двадесет седмој. — Говорите како хоћето, али је тако. Да би се човек оженио, треба да има, најмање, три тисуће годишње, — иначе је немогућно живети. Све сам ја то давно премиш.вао, и с тога се за сада не зал>убл>ујем. И ако је Петров (тако се звао млади лекар) говорио најозбиљнијим тоном. и ако су исказане мисли његове одговарале у неколико склопу његова карактера, погледа и навнка, ипак се видело да он нарочито истиче свој трезвени начин миш.вења, као задовољан утиском којн је изазвао.