Delo

306 ДЕ1 0

— И шта ту има чудновато, поштована госпођо ? — продужаваше он. — Ја само отворено говорим оно, што многи крију. Ја нисам храбар човек, а да се човек ожени у мом положају треоа имати много храбрости и лакомислености. Прошлог лета, кад сам био у иностранству, један ми је Француз доктор разложио како ће се и када он оженити, колико пппппит женинства треба да има жена у колико ће они имати деце. — Доста, доста ! — узвикну Коврова. — Све је то по знато, и све су го гнусоте. И Ви се ту размећете својом праг тичнош!ју. У осталом, сада многи тако умују. А зашто се Ви нисте на време ожонили, Апдрија Ивановићу ? — на једанпу г се она обраги доктору Чернику. — Такође из буџетских раз лога, зар не? Сада је већ, јамачно и касно? — додаде смејући се. — Зашто касно ? — с комичним негодовањем помену Черник. — Боже касно него никад. — У женидби је, напротив, боље никада него касно. — Тако, тако, Надежда Васиљевна ! — смејући се , проромони Черннк. — Како ћемо ми, старци, о том да мислимо. За што се пе ожених до сада? Могу рећи само да није било из буџетних разлога. — Него зашто ? — упита Вењецка. — Вас то занима, колега ? — упита Черник. и малене му се очи засветлеше лукави.м осмехом. — Као и Ви, ја тако^е нисам хтео стешњавати своје слободе и нисам тражио на време госпођице, која би хтела иоћи за мене. Истина, на врло ,интересне субјекте“ писам ни наилазио, јер је Илаких запаљења” у младости бивало, али озбиљне, хроничне болести није било. — Оад већ неће ни биги ! — помену Коврова. — Ко зна, Падежда Васиљевна: стари пањ кад се запали! — гшлу шалећи се одговори Черник, — Тако и греба ! Заљубите се, и кајте се због безнадне љубави ! — Шта да се ради ?! Једно ми кајањо , видим и сам, ие гине ! — нашали се Черник. Вењецка упре о ш на проФесора и, ухвативши његов поглед, окрете се џ ућута, а Черник, по изгледу , спокојно пушаше цигару, чупкајући своју проседу браду.