Delo

514 Д Е .1 0 старннским динаром. а по том нослала по дени у дућан оба крида, и поручида да једно метну испод прага дућанскпх врата а друго на надвратник, те да мушгерије јуре у дућан као сдепе и да купују као сдепе и дошу као п добру робу. У ионедељак, саветовада је мајстор-Стојана пред децом, пека гдеда да при првом пазару пикако не даје кусура, ко.ји ће се новац изнети из дућана, већ да пазарени новац остане у радњи, иа ће тако бити цеде те недеље. Кад је додазио нов шегрт у радљу, деца су му односида тестију те прво да допесе воде у радњу и кући. па ће му и занат и сваки посао код куће ићи дако од руке „каовода“ итд. На овај начин је снаша-Наста ревносно допуњавада чудновато васнитање мајстор-Стојанове и своје деце. Дух дечји овим је свакодневно, скоро свакога гренутка, навикаван, да узроке иојавама које га окружавају не тражи тамо где су, већ у нечем недокучном. тајанственом , надчудном, непојамном; деца су упућивана, да појаве не сматрају као посдедице узрока иовезаних у сталне данце, као резудтат стнцаја окодности. већ као непгго сдучајно и безузрочно, као посдедицу тајанственнх и непостижних спла. Тако је ову децу, поред накарадног знања, које су добивада од мајстор-Стојана и баба-Јерине, из дана у дан вецбада њина мати н у накарадно.ч мишљењу, а уз то чинила припреме н за накарадно аословање. Шта је најзад бндо с овом јадном мајстор-Стојановом децом, кад су одрасда, дако је погодити. Загдушеиа знањем, накарађена мншљењем, убрзо су постада предмет подсмевке у цедо.ј окодини, а то пм је врдо често загорчавадо живот. Свпкнута на веровање, да сваки посао зависи не тодико од вештипе и дичног труда, кодико од тога да ли је почет у срећан дан н срећан час, н да ди су иретходно извршени сви акти бајања које треба извршити, отночиљада су ова мајстор-Стојанова деца све своје посдове не са самоноуздањем и свестраним размигаљањем, већ „на Бог и дупга“ , „на бат\ „на срећу\ „насудбину\ — с тога јо.ј је све наоиако н ишдо од руке. На тај начин постајао јо.ј је живот све тежи и тежи. Не разумевајући природе која их окружава и закона прпродном дешавању , већ живећи у вечитој пепзвесности и зебљи, живот јој се најзад иретворио у нрави терет. Узадуд очекујући сусрет неке сдепе среће, мајстор - Стојанова су деца остала цедог века у правом смислу несреКна. А свему овоме зду био је узрок у накарадном васаитању. * Родитељи ! Испитајте, кодико има мајстор - Стојанова. васпнтања н т вагием васпнтачком раду, па онда размисдите, како ће го утицати на среКу ваше деце.