Delo

513 ВАСНИТАЧЕВе ЗАБЕЛЕШКЕ играло око, зпак је био да ће плакати; ннкоје од деце није смело рећи „месецД већ ,оно на небу“ и ,ноћпо светило“, те да се неразбијају су довн по кући; ни једно није смело у кући звнждати, а нарочито ноћу, да се пе би патили мишени; кад је донета вода с извора, није ју пико смео за неко време пнти, „док се вода не одмори“; кад је ко дошао послом у кућу, морао је ма и за трен ока сести, ге да „седе“ на јајима насађене кокоши; спови су свакодневно иричани до снтннца и тумачени најбриж.Бнвије и т. д., и т. д. Ако би се ко.је дете поболело, није зват лекар, нећ се одмах гасило угљевље и гледало нма ли му живота и лека или не, па се онда врачало и бајало од урока и намере. Ако је које дете добило завијаље на желуцу, одмах се тражпла „стрелица“ (крнстал белутков), ге се метала у воду и љом дете запајало; други пут се тражила змијња кошуљнца и дете на љој накађнвало; трећи пут се узимало какво дрвце, гонило дете да на њему одмери ченерак, толико је одламано н задевано детету за нојас, уверавајући га да ће проћи завијање док се дрво загреје; аколиби завијање дуже трајало и чешће се нонављало , онда се снаша - Наста трудила да ма како добави жнву змнју, па би ископала у земљу руиу, у њу бн метнула змију па је озго поклопила изврнутпм вршником (сачем), у ко.ји би метнула пепела и жеравице, па би у њу занретала колаче ед чиста пшеничпа брашна да се испече, прп чем ће се змија у рупи испод колачета вити, а кад колаче буде печено, дизала би сач и нуштала змију да отиде жива, па би од онога колача давала детету да једе, уверавајући га да ће га пустнти внја (завијање.) Кад би које дете хватала грознпца, онда би снаша-Наста узнмала кору хлеба, мало соли и главицу бела лука, па бн, по заходу сунчеву, одводила грозничаво дете оближњој рецп (живој текућој води), стала с њпме на обалу, узела у руку ону кору хлеба, со и лук, па би рекла три пут; „Жени се ђаво па моуу и зове мог Н. на свадбу, а он не може да иде веК ираКа грозницу, со и хлеб и белог лука главицу*, а свакн пут би на крају ове бројанице махпуда руком низ воду, трећн нут, пак, бацнла би све троје у воду, па би с дететом иобегла што брже може кући не обзирући се, с уверењем, да ће грозница отићн пнз воду у море, а дете пустити. Ако то не би иомогло, онда би она одсекла грозннчавом дегету све нокте п с руку и с ногу, н то у накрст, па би те одсечене нокте метнула у главицу бела лука, одведа дете к илоту, пз вадила проштац из зсмље, натерала дете да се помокри у рупу, па бн онда метнуда у њу ону гдавицу бела лука с оним ноктима, говорећи: .Кад ова квочка извела иилиКе, тад мога Н. ухватила грозница !“ по ТОМ би брзо паместила нроштац у рупу као што јс и био, на би још брже побегла с дететом кући, у уверењу, да је грозпица остала под проштацем. — Итд., итд. II мајстор-Стојану је она често диктовала какву празноверну заповест, а пред децом. плн би деца номагала, да се опа прнведе у дедо. Тако сV морала деца ухватнти слеиога миша, којега је њнпа матн заклала