Delo

НАУЧНА ХРОНИКА Геолошке директиве Још Е1Гес1е ВеаитогЛ је плнео мисао, да геолошке линпје, које опредељују контуре какве области, показују у исто време и селет тога предела. ХпдрограФСке лпннје, међу тим, зависе од спољних агенаса , променљиве су, па дакле и немају пикаквог особптог значаја. Посматрањима у разним тереннма утврђена је нзвесна нравилност при орогенским Феномепима. Запажени су неки стални правци, по којима се покрети један за другим ређају у серији земљиних слојева. (гаипмхп АизГепл) први је поставио као правидо, да у убнраним пределима потоња убирања обично следују истим линијама, нросто за то, шго сутелиније у исто време и лини.је најмањег отпора. Исти иокушава јој 1855. г. да на основу ове сталности орогенских покрета извсде методе за истражнвање угљоносних басена. ЈоигЛу је мало доцније поставпо закои иозиције по коме би се ова испитивања изводила. Међу тим од-миого замашније вредности но саму Геологију је $г<е$$-ова поставка о једном централном европском ланцу, који се протезао средином Евроне ири крају нримарне периоде. По овој генијалној поставци: Бретања, Девоншир, Централни Плато Француски, Ардени, Вогези н Шварцвалд, Харц и Чешки Масив били су саставнн делови тога иространог централног нланинског система, који се \ потоњим геолошким периодама новијим покретима и услед ерозије распао на поменуте изоловане планинске масиве. Ма да су интервале, којима су ови данашњи остаци раздвојени, врло велике, да бн се са сигурношћу могла определити цела дужина ланца, опет су иозната дата довољна, да се п у овим пространим иптервалама постави не само општи правац, него и главне инФдексије поједниих нланинских ланаца. Заиста номснуте иартнје овог планннског система у Централној Европи показују нам, да је некада ту постојала читава серија паралелних планинских ланаца, као што јо то случај у много млађим плапинама — V данашњим Алпима, да ') Но 8иеззп-у, Оаз АпШ1г бег ЕгсЈе, II. ВапИ, р. 112.