Delo

НАУЧНА ХГОННКА 517 су се овн ланцн протезади у гдавном са ЗСЗ на ИЈИ и да су овн падалн ка ССИ. Збг1гап(1 је предузео да покаже: главне линије — личије директлве — у Француској1),* но којима су се геолошки Фепомени нршили; за тмм везу ових линија за систем директива у осталнм европским областнма н на нослетку покушао је да но овим основним дирекгивама изведе оиште црте у геолошкој историји Зем.Ђиној. Ири том се ВеНгапЛ дотицао и интересннх, истина још не завршеннх резултата о вези између нсторије седиментације с једие и Формације континената ио овим геолошким директнвама с друге стране. Међу тим излагања љегова но овоме питању, ма да нм се нзвесна вредност оспорити не може, имају карактер летимичног прегледа и остављају доста празнина бар у сравњењу с јединственпм и много исцрпнијим одеЂком о „маринским трансгресијама“ у Сисову „АпИИг с1ег ЕгАе“ (11. В1). Ми ћемо овде у кратко изнети само Вертранова разлагања о директивама у опште п директнвама у Француској посебице, остављајући „ Историју седиментације од најстарнјих до данашњнх терена“ за другу згоднију ирнлику. ВеНгапА истиче с правом Северну Америку као најшематнчнији н најпростији континенат од свију осталих. II заиста Форма н геограФија њена нотпуно су у сагласности с линијама директивама. У Северној Америци имамо један централни Фундаментални плато (што не врсди за Централни Плато Францускп, којп .је случајно централан) или управо централно језгро око којег се све остало ређа. Историја Севсрне Америке управо пије ништа друго него борба овог централног језгра с океаном , који му се с југа иримицао. Ова је борба отпочета још од Камбријума. По целој иериФерији, где се сада налазе алеганске иланпне на Истоку п Корднљерн на Западу беху наслаганн од неколико хиљада метара моћнн камбриски слојеви с карактеристичном 01епе11п8-ком Фауном. Ови нам слојеви показују у исто време п геолошке директиве сев.-америчког контипента кроз све иотоње епохе до данас. Овде се непрестано опажа поменута борба централног језгра с марипскнм трансгресијама. У први мах као да јејезгро копало ио својим ободима дубоке шанчеве (бездане), које је море постепено иснуњавало, докле на послетку за време Девонске трансгреснје пијс иреилавило целу површину језгра. После регресије океанске језгро је започело стару борбу н мало по мало оно је утврдпло на Истоку своју границу алеганскнм бедемом. За време секундарне и терцијарие периоде понавља се аналога историја на западној обали. И ту је море имало да испуњава велнке бездане, тако да јс тек с Ценомонском трансгресијом прсилавило равннце Мисисипе п Макензије. У Терцијару тек изднгоше се Кордиљери и утврдшне запа1) ВегГгаш! , Вез Н&пез (Нгес1псез де 1а ^ео1о§-1е (1е Ггапсе. — Ееуие »епега1е Јез зсгепсез ригез е! аррПциеез, Уапиее 1Н94. Ј6 18- р. 665.