Delo

КРИТИКА II БИКЛИОГРАФИЈА Таких, безначајних, стнари, које нас се апсолутпо ништа но тичу и не интересују, пуна је ова књижпда, да се ми чудити морамо зашто су и записане. БудуКи историк кнеза Михаила, ако би ее хтео користити овом књижицом као материјадом, мучпо да Кс моћи наћи смисла, као и зашто је Милићевић под 7. мартом 1806. занисао „Марта 7. 1806. Бно сам с Фамилијом у Топчидеру носле подне, јер време бејаше необично лепо. Баш кад се ми вратисмо из Кошутњака, кнез Михаило, г-ђа Анка, сестра му од стрица, г-ђица Катарипа, кћи њена, одоше у Кошутњак. Прнмајући, у сусретању, мој поздрав, Кнез само рече: — Зар се већ враћате?" У онај остатаккојим се поред обичних текућнх догађаја који се сваке годнпе ионав.кају: балови. ловови, нрославе и г. д., једна од друге године разликује, долазе сем оваквих безначајних записа (као онај од 7. марта 1866.) и скупштине народне. Т. Милићевпћ је бпвао редовно секретар на скупштинама, те је обнчно он реднговао Адресу. Ма да би се то и у „Срп. Новинама" могло ирочнтати, г. Милићевић их је ипак оштампао, не штедећи ни мало ,обим н оквир" књиге, ни штампарске грошкове. Све то нсто могли бисмо ноновити н за онај члапак г. Милићевића о Цветнма — н њега бн радозналп читалац могао такође прочитати у „Срп. Нов.“ Ми смо марљиво упоређивали забелешке појединих година, тражили у њима шта има значајног, интересног или карактеристичпог да је вредно било сачуватн од заборава и на жалост нашлн смо да је тако мало тих ствари, да једва впдпмо оправданост појаве ове књнге. Индивидуалност кнеза Михаила није пам баш ни у колико иознатија ностала, јер његова конверзацнја с писцем ових .сиомена** вођена је већином о индиФерентннм стварнма, да нам она ништа неиознато не обелодањујс нитн карактерише. II кад бисмо пајвише желели чути писца да говори, да прочитамо његове забелешке, онда — немо ћугање. За време најважпијнх збића писац се није десио на лицу места, да би нам могао сачуваги записане утиске догађаја нли развој њихов. 'Гако је било н за време бомбардовања Београда н убиства кнеза Михаила — оба иута десно се г. Милићевић на пугу у ревизији ! II док се цела Европа борила да осујети акцију кнеза Михаила, док се у зем.БИ Србнји журно спремало за крвави бој, дотле г. Милићевић само као да казује то, да се све то — што је цео свет знао — крило од очију некадашњег секретара. А без сумње да бн г. Милићевпћеве забелешкс, као очевидца из блпзине кнежеве, могле учинити, да не будемо још н сада у сумњи ко је нз познате кавге двојнце наших државннка, заиодете због питања о смераној акцнји кнеза Михаила, пзишао као победилац. Као да јс још канцеларијска тајна, тако лаконски, коју нам без п једне речи ире ни носле догађаја, г. Милићевнћ саопштава у својим „споменима* о разводу брака кнежева: -Министар нросвете, К. Цукнћ, иоручн ми: да у Државном Шематизму нзбришем име кпегиње Јулије из Ро-