Delo

}> Е Л Е Ш К Е о-> автоноине нросветне н материјалне потребе; власник, нздавалац и одговорни уредник је Никола М. КосаннК штампар; нзлази недел>но, а сгаје Форинту на четврт годнне. У Старом Бечеју у Бачкој поред Зврцала покренут је од октобра н „Војвођанин*, лист аа забаву, нросвету н ирнвреду / одговорни му је уредннк Љуба Мнлованов, а власник штамнарија Божндара Гаванскога ; стаје форинту за четврт године. Од нове године покрећу у Новом Саду неколнко учител>н „Школски Одјеки, лист којн ће заступатн интересе школске и учитељске, расправљати и. дагошка и методичка дидактнчна питања, претресати васнитну страну у школн, иородицн и друштву. Лиет ће излазнти свако десет дана на чнтаву табаку, а стаје годишше четири Форинте. Уредннк је листу Кузман Миловановић, учител. у Новом Саду. Јован Марић учнте.1. у Новом Саду издаје од нове године лист „Вкногради, који ћедоносити поред поуке из внноградарства и ноуке из воћарства, на н из друтих грана прнвр де. Пзлазнће месечно у величини „Српскога нчслара“, а стаје за Србију нет дннара. Уз словеначки лист ЕЈтоз! излазиће од нове године као ирилог два пута у месецу г?1огепка, лист за забаву и поуку, намељен у првом реду женскињу. „81оуепкаа стаје за нретплатнике ЕЈшозН два Форинта годншње, и аче три. Народна Школа. — Због премештаја уредника Мих. Стгвановића из Пожаревца у Кладово морала је „Народна Школа“ престати излазити. Југославенски Стенограф. — У 6 броју овога стенографскога листа штампан је допис из Београда од Љуб. Узун-Мнрковића, којп тражи да се стенограФија предаје у вишнм гимнасијама као обавезан предмет. У истом броју меЈ,у другим новннама, има и једно саопштење из Србнје, којнм се тражи: да Срби, Хрвати, Словенци и Бугари одреде но два своја стенограФска капацитета, и да се састану њих осморица у Београду, те да израде з;џедничку стенограФску азбуку и оншта правнла, на основу којих би нзучавали стснограФију југословенску н Срби н Хрватп н Бугари и Словенци. Свакако овај је нредлог значајан, те би о њему требало поразмнслитн, па можда огледати и у дело га привести. ВП)Но(е(|пс 1'1пуегм*11е. — У Швајцврској ове године нрослављено је ретко књижевно славље. Журнал ВП'1н>1ецне Гјпусгзе11е, који се штампа у Лозани, светковаоје стогодншњицу своју. Основан је био у ЈКеневи год. 1796. под именом Вританска Библиотека са задатком да шири по контнненту енглеску науку, лптературу и снглеске ждеје. Он је излазио, не обзирЈЈп! се на подазриву цензуру Наиолеонову. Год. 1816. журналсе проширио и узео назив, нод којим и данас излази; год. 1811. Физнчар де ла Гив основао је, каодопуну н.ену, специјално издање Без Агс1п\’е8 <Г61ес1псН6, које год. 1816. доби назив Агсћјуез (1е8 8с1епсез рћубЈСЈие.ч е! па1иге11е8. Од год 1866. „Архав“ се штамна у Женеви а „Библиотека“ у Лозани. НРОСВЕТА Петроградскн университет. — Оие школске годнне рекгор је Петар Васиљевнћ Никитин. Уннверситет овај има иет Факултета: нсторијско- гилолошки, Физичко-математички, правни, Факултет источних језикч и богословски. Университет цео броји 71 проФесора редовног и ванреднога; доцената има у ист.-филолошком 33, у Физпчко-матсматичком 35, правном 18, у Факултету источннх језика 8, дал.е има ирилпчан број лектора, лабораната, чувара кабинета, библиотекара, помоћнпка итд. Ове године, између осталих, предаваће проФ. А. II. Соболевски: исторнју старе руске преводне дитературе; о Несторову Летопису; нозајмњене речи у руском језику п о судбини црквено-словенскога језнка. И. Н. Жданов, П. А. Впсковатов, II. А. Ш.вапкнн, А. К. Бороздин и Перетц држаће предавања из руске књижевностн. ПроФ. В. II. Ламанскн предаје: историјско-етнографски преглед југословенске народности с критичкпм ногледом на најзнатније радове руске и туђинске на старини, политнчкој и културн'ј историји тих иарода: о њпховпм језицима, наречјима н говорима, о етнолошком саставу тих народности, њиховој народн )ј појесији и бићЈт, најзад о историјском развићу њихове писмено ти и књижевности: дал>е предаје исторнЈЈ* еловенеких народа до XIV века: као практична вежбања биће прево1,ење, разгледање и тумачење појединих одломака Адама Бременскога, Титмара, Томе архиђакона сплетскога, далматин-млетачких листина, које се тичу Далмације (из Зборннка Рачкога ц Љубића). П. Л. Лос предаје у зимњсм семестру чешку и српску граматику и тумачиће сриске текетове, а у летњем историју чешке и српеке литературе II. В. Волков предаје историју рускога језика Петровекога периода, а С. .1. Нташицки : историју ио.Ђске литературе XV -XVI века. Наставнпцн у бугареким средњнм школама. — Вредно је нрибележити из „Учнлтцнога Прћгледа1* (св. зајули и август, стр. 764.) да у бугарским средњнм школама (гнмнасијама и нсдагошкпм заводнма) има свега 627 наставника и то: 323 у мушким гимнасијама, 172 у женскии н 123 у педагошким заводнма. Од тога је броја само 289 (16*09°|0) с потпуном Факултетском спремом; 66 (10 б2°|о) је о неиотпуном Факултетском спреиом, 218 (34-76 4 нмају само средњу школу, а 54 (8-63°|0) немају потпуно нн