Delo

4 Д Е Л 0 Гладне змије пију јој из груди Свету крвцу и живот и снагу. Сјајани в'јенац с божанског јој чеда Пак’о гази, кида га и пљује, А од бича, што је здоба спдеда, Над њом Фијук с ужасом се чује... Грдни повор бестиднијех душа Све је ближе до понора гони; Она шути и са бодом сдуша Глас судбине што над н>оме звони. П већ клеца, посрће и пада Као Господ на врху Голготе, А из ока, пуна љутог јада, Крвава се једна суза оте... Ал ко види ону сузу, ко ли Чује клетву што је она спрема ?... Мртво небо... а на земљи доли Молитва јој уточишта нема... * Тужна слико, којој демон узе Сјајну свјетлост и вијенац с главе, Војводино Светител>а Саве, И ја с тобом ево лијем сузе Г... Војводино, домовино моја, Мајко моја што ми живот даде, Срушен падам у наручја твоја С твојим јадом да дијелим јаде ! Твоме илачу из болова свети’ Моја душа исту сузу спрема, С твојом клетвом моја клетва лети Страшном небу, јер ту Бога нема... Алекса