Delo

МУХАБЕТЛН - 11ИСМА 1.3— Добро ми си дошла, сестро !*) Г1а и са мном се здравиг и с братом. Снаха за њом — и она се здрави. Такав је адет, «[тод турски”, — с том разликом, шго се буле здраве пошто су госги сели, али не и пре тога. Седоше и* оне. Стара. се окрете мојој мајци: — Па још какб ми си ? Какб сте на дом ? Како је невеста (сн&ха)'? ПГчину чеда (шга чине чеда) ? К’ерка поголема какб је ? .. Ја си не знам, ама по Сотнрово казување, овој ти је малеја ? — Јес, млађа... моЈе најмлађе дете. — Ие ли, истришче ?... а, еве га и моје ! Ваче, јела овам1, поњуби си на стринку руку, рукуј се с’с девојче и с’с овога батку ти; онн су ти како брат и сестра: здравуј се како с’с своји што се здравујемо, па тТ иди си на дућан, та си викај батка Сотира ти и батка Коле — гости ни дошли , говораше стара једном дечку од својих дванаест година, за кога рече да јој је „истришче". После се окрете моме брату : — Туго, туго, што ће си се Сотир орадује к’д чује дек си ДО' шеја... ама зашто, мајке, зашто, џанам, тако апанс’з (изненада)?... Онај усрдни, искрени, прави сриски дочек дубоко ми је у срцу, у души ми је: не могу га заборавити никада, никад ! Сећаћу се онога послужења, посне вечере, чисте постеље — што се из долапа извади и насред собе намести — и оне гугутке — коју сам онда први пут у животу чула, први пут видела — што ме на Благовести зором пробуди. Сећаћу се оне службе Божје, онога осећаја и среће при номисли: «У нишкој сам цркви ! Ниш је наш !*> Сећаћу се оних посета после службе и пријатне шетње по нишким уским улицама. Сећаћу се оних младих девојака, што дођоше да ме виде, а беху обучене у ново рухо, сашивено <под српски”, које направише за Благовести , за свето 1) „У турско време — збораше ми ту скоро Ћира— Тана — неје си у нас имало ни руковање, ни љубење ни па да си љубимо младињу у образ, а чим дођоше Срби све си настаде. Ако ! не ли смо Српкиње, нека еи је све под српски.и