Delo

Можда Неш реки: Ваша се мајка , јамачно , познавала са старом Нишликом, зато се ова с њом л>уби. Није, девојко моја. Први пут су се сад виделе ; а раније познанство мојега брата са сином старе Нишлике, позвало нас је п довело њој и њенима у госте. Оне се попдравише сестрински. Нишлика ми мајку сестром назва. А зар и нису сестре ? Нису ли кКери једнога народа ? И са лепом снахом њеном, лепо се здрависмо ; па и ова млада женица, обучена као што сам доцније булчиће виђала? пола весело, иола стидљиво протепа : — Добро ни (нам) сте дошли... Уведоше нас у двориште ограђено високим зидом. Плави зумбул н љубичица просуше сладак мирис свој ; а мене , знајући да је мирис цвећу душа, обузе још већа милина. Учини ми се, да нам се и оно, мило, пролетње, чистом душом својом радује, да нам и оно говори : — Добро ни сте дошлц! Уђосмо у кућу: домаћица напред, ми за њом. У предсобљу ме засенише санови, калајлије, соФра и обичне тепсије, бакарне тенџере. Зар се једном домаћици узвикнуло : аХалал ти вера и аФерим !* јер што је овака чистота — њена је заслуга. Кућа је двокатна, с ћошкама, скоро окречена ; са сокака не видех ни једнога прозора, а на големој соби, у коју нас уведоше, без два — тесте ! Сем једнога зида , сви су опточени ниским миндерима. Мамила нас је њихова чохали , као ватра црвена зас.тирка. Па мамила су нас и она бела шиљтета поред њих, што лепо доликоваху шареном пиротском ћилиму, кош је сву собу застро. осем једнога парчета чистога орозана до хамамлука, крај собних врата, за остављање паиуча. Леним дрворезом ишаран таван, шарене долапе, рафове на којима је било пуно Филџана и сребрних зарФОва , истом сам ирви пут оида видела; зид према истоку красила је из Јерусалима икона, а њу дуге седеФли-бројонице и светлост запаљенога кандила. Поседасмо. Домаћица прилази мојој мајци , л>уби се као мало час, говори :