Delo

Д Е Л 0 28 -- Зашто не проговориш : немаш ли језика ? И гле — проговори ! — Вер бана бир суџаз (дај ми мало водице) Он одмах устаде, даде јој воде. Зар није био срећан, кад јој чу глас благ, сладак као Лејлине песме ? Обичај је да не нроговори док јој не рече «немаш ли језика;” и обичај је да му ирве речи изусти «дај ми воде.” Хајрија је искала водице. Диминутиве мусломанке много милују. Не остадоше заједно дуже од пб часа, па Алисина мајка оде те изведе невесту и намести је овамо да мало, ако може, проспава, да се одмори. Питаћеш : шта би с јенђама ? шта би с људима ? Сви су свратили на каву ; људи су у селамлуку, жене у харемлуку а кад кроз каФезе сагледаше светло лице сунчево похиташе кућама да проспавају и да одморе: тела од играња, душе од севдалијског узбуђења. И ми остависмо харемлук; ја, рукујући се иред својом портом с пријатењицом својом, прозборих : — Ђене ђел ! Ако даш реч да ћеш бити добра као што си сад била, водићу те и после подне. — Пога ми, ћутаћу ! Ноћас ме наједи она безобразница.. Ах — не било их! — Амин !... Дођи ! Збогом ! Таман, севђули, ја о њој, а ево ње ! Боји се да не умакнем, јер скоро ће три часа... И она те поздравља а не познаје те. Не ли, џанум, ако — наше смо ? 19. маја 18** у Нишу. Твоја Ј. (Наставиђе се)