Delo

ППСМА ПЗ ННША 27 но од главе... Не може га наиме звати, па да је кћи самога падишаха, јер он је старији од ње — господар јој је, говораше ми Бећир-бегова снаха, кад ја учиних примедбу што је Хајрија Али-бегу овако потчињена. После овога, пружи невеста ђувегији уздрхталом руком својом чашу шербета. Он попи више од пола, па даде чашу сестри, а она је пружи младој снаси; но ова га не попи окваси њиме усне али не и грло. — Што је не послужи он но заова? — Тако се вал>а, одговорише ми озбиљно. Мало за тим, па ето ти Бећир-бега и његових синова. Дошли су, а од њих се невеста није сакрила нити ће се крити. А ко наређује пред кога ће да «искочи?,> Али-бег. Нешто му се сестре много растужише, кад угледаше оца и браћу. — Шта им би ? питах снаху његову. Она одговори с пуно гнева : — А, с’канџи (љубоморан)! Треба да плачу; и ја бих се заплакала... Нема Садик-бега... Он му је брат од другога стрица и много је добар, али овај се, безбели, боји, што је Садик бећар, што је леп као султан-Азиз... Али-бег је стрица и браћу дочекао на ногама. Хајрија је свекра пољубила у руку и у ногу, девере у руку. Дариваше је, па изиђоше ; и жене су изишле; и ја изиђох са својом пријатељицом, што до сада — сакривена иза мојих леђа — готово не дишући гледаше адете и слушаше Алисину мајку. Слушала је и ако није могла разумети нишга, јер ми ова збораше турски. Ни мене нису видели људи : стајала сам иза Али-бегових рођака ; оне ме ту наместише — да ме не би опазио Алибег. „Млого је аџамија, па безбели за тој си је оволико срамежљив и Дакле сви изиђосмо — остадоше њих двоје сами. Уведе нас Алисина мајка у једну собицу; све три клекнусмо крај ценџерчета и подигосмо, ал’ само мало, врло мало, густо перденце : они већ седе једно крај другога ; он јој тена најнежније а она ћути; ћутала је док се са његових усана неразабра тихо и нежно :