Delo

34 Д е л. о

_ парискињу; руска пак дама, баш и кад говори Француски изврсно, тешко може да сакрије своје словенско порекло. Панславизам је дакле, у основу, врло велика илузија. Словеначки сежак католик није сличан ни у чем, православном руском сељаку; они, истина, говоре обојица један језик заједничког порекла; али ни физички тип ни морални карактер ових двају народа не изгледају да имају икакве сличности. На земљишту, сада заузетом од Словена , било је више раса које су усвојиле словенски језик, услед историских прилика чији су нам детаљи непознати, у времену зацело давнашњем и нејасном. у врло дугој периоди пресељавања народ& тако званих варварских, која је морала отпочети много нре но што се, због њиховог приближавања до граница Римске Империје, морало помишљати у Риму на потребу да их зауставе. Положај који заузимају респективно Русини у Галацији, Словаци на границама Чешке и Словенци на границама Италије, као изолованп словенски народи, ако се допусти њихово словенско порекло, доказује да је било потискивања, услед једне или више најезда из старе Мезије, из старе Дакије и из старе Паноније; сви ови зашиљци тако звани словенски изгледају са различних страна као знак распрштаности народа бегунаца испред силних непријатеља. Али ми не знамо апсолутно данас, којој су познатој раси заиста припадали становници старе Дакије, старе Мезије, старе Паноније; ми налазимо сада у Дакији нарочито Румуне, у старој Мезији Хрвате и Србе и у североисточној Панонији Румуне; ну ако се упореди садашњи сељак из Ердеља са сељаком који обделава земљу у Галицији , ма да један говори језик латинског извора, а други језик са свим у истини словенски, онда смо склони да верујемо , да су они у почетку образовали можда један те исти народ дако-панонски, и да их је поток Хуна, за којим дође доцније шира река Угра или Мађара, раздвојио те да себи направи место у степама Угарске, које су тако сличне оним степама у централној Азији одакле овк завојевачи дођоше. Али, како не беху, међутим, још довољно цивилизовани, да наметну свој алтајски језик двема гранама, нагло раздвојеним, старога становништва панонског, они допустише сељациуа у Ердељу који обрађиваху земљу, да очувају