Delo

ПОЛОЖАЈ СЛОВЕНСЕИХ НАРОДА У ЕВРОПИ 35 латински језик своје средине, док народ потиснут преко северних планина усвоји, због додира са словенским становницима, језик, а са временом, и карактер и обичаје потпуно словенске. У сваком случају, било би сада преко мере тешко сазнати праву народност свију варода који су класификовани као Словени, исто онако као што би онај, који би покушао да на земљишту Немачке раздвоји германску расу од словенске, могао лако да начини велике забуне. У раси која се назива словенском, има два Физичка типа сасвим различна, тип западних Словена који се највише прононсиран и највише акцентуисан налази у Чешкој, одакле се расипа на велики део јужне Немачке, на Словенце па чак н на Хрватску, и тип источних Словена, који је најкарактеристичнији и најсталнији у снажних сељака московско-руских, за које се мислило, због Физичке слич . I ности, да су некадашњи сродници брадатом племену Кино у Јапану, које као да се од њих одвојило и остало у стању готово дивљачком. Али. ма да су руски сељаци многобројни, и хМа да су они дали прави и основни карактер ономе што се зове руски живот, Русија је примила у своје пространо крило толико разних народића, да, и ако је потпуно словенска по свом руском сељаку, по Пољацима она долази можда у свет келтиски, по својим господарима она припада племенитој раси скандинавској, по Козацима и Черкезима становницима Кавказа и Туркестана^ по Мордвима на Волзи и Финцима раси финскоалтајској; по Лапонцима расама северне Сибирије; по Литваицима и Летима народима на обалама Балтиског и Северног Мора ; по становницима Нижњег Новгорода, Казана и уралских предела татарским народима. Назвати су Словенима сви они који говоре некн словенски језик, као што се називају Латиннма сви они који су усвојили неки латински језик, и Германцима сви они који се изражавају на којем германском језику. Али само ]единство језика нпје готово никад довољно да да карактер једне целе расе; оно може само да докаже да је некада у неким повољним околностима. један виши народ наметнуо свој језик различним народима. Тако су можда Бугари, народ турске расе, добили од неког словенског народа, који је вероватно био српски народ, свој словенски језик ; тако су можда Словенци и Словаци з*