Delo

НАУЧНА XР0II11К4 ДЕСЕТИ АРХЕОЛОШКИ САСТАНАК У РИГИ I Мислнмо да ће и за читаоце „Дела“ бити од интереса, ако им изнесемо у кратком нацрту иешто о раду Ришког археолошког састанка, X. по реду, откад су заведени ти састанци и зборови руских археолога. А у толико је потребније не нустити да мнмо нас прође пеопажен рад учених људи, који н за нас има велике вредности, пошто су словенске старине, словенска археологија, словенска књнжевност исто тако знатан предмет претресања и проучавања његова, као и други огранци археолошке науке. Руска је пак наука у таким добрим приликама, да јој се није бојати за напредак, а тако су јој широки задаци, да и ми чинимо озбиљан предмет њених изучавања у сваком погледу, за то је словенскн историк, археолог и филолог морају озбпљно пратити. Ирема извештајима о раду X. археолошког састанка у Риги нриказујемо ток и знатније моменте тога рада.1) Заслуга је „Импер. Московск. Археологич. Обшества“ што су уста. новљени ови састанци археолошки, а у првом реду његова првог председника и осниваоца, гр. А. С. Уварова, коме у многом погледу има да захвади за свој напредак руска археолошка наука. У договору с другим археолошким друштвпма и виђенијим представннцпма археолошке науке, а по допуштењу цара отворен је 1869. год. првн археолошки са. станак у Москви (16. марта), којп је трајао до 28. марта и на ком су у 20 седница око 130 чланова расправљали и претресали многа пптања, опћа и специјална, из области археологије. 0 том раду најбољи су споменпк Труди, у два тома т 4° с цртежима (1 том) т ГоНо. Гр. Уваров, пред затварање седница првог археол. састанка, изнео је предлог „о ко’) В- Журн. Мин. Нар. Просв^шешл, 1896 г., декабрв (ч. СССУШ, стр. 39.—76), и Ученил записки Импер. Казан. университета, годг ВХШ, књ. 12. дек. 1896.