Delo

540 Д Е Л 0 и т. д. У два кургана нађеп је нов начнн погребавања, дотле непознат у балтнским покрајинама. После свршеног археолошког скупа некн су чланови правилн нзлет у Кенпгсберг, Мариенбург и Данциг, али то је ван рада самога конгреса, III Научни рад X. археолошког састанка трајао је 12 дана: на 44 седннце прочитано је 98 реФерата. Поред седница за опћа археолошка питања под председништвом П. С. Уварове, било је још 11 одељења: I. Исконске старине, 4 седнице, 15 реФерата (председавао Д. Н. Анучпн), II. Старнне историско-етнографске и геограФске, 4 седнице — 10 реФер. (председавао Е. Ф. Фон-Нотбек), III. и VII. одељење за споменике уметности и вештине, класичке, визангпске и западнојевропске, 14 реФерата, (председавао А. II. Кнрпичников), IV. Домаћн живот, правни и друштвенн, 3 седнице — 9 реФерата (председавао Д. А. Корсаков); V. Црквене старине, 7 реФерата (иредседавао Н. В. Иокровски); VI. Споменици језика и писма, 3 седнице — 8 реФерата (председавао А. А. Кочубински), VIII. Балтиске старине, 5 седница — 19 реФерата (преседавао И. А. Енгелман), IX. Псточне старине и X. одељакза нуми.зматику н СФрагистику, 3 реФерата (председавали : Г. Брунипг и А. А. Цагарели); XI. Археолошки споменици, 2 седн. — 5 реФер. (председавао Д. И. Багалеј). Да прикажемо и садржај важнпјих реФерата. Барон Брунинг нзложио је „Иреглед појаве, развитка и рада исторпскпх друштава у балтнским областима“: њнхова је главна црта децентрализација; поред друштава с такнм задатком у већим центрима има их н у мањим варошима. Као допуна овом реФерату може се узети „Преглед развитка археолошкпх пстражпвања у Балтиским земљама за последњих 50 година“ проФесора Xа у с м а н а. А. А. С п и ц н н изнео је као ресултат својнх истраживања „Опћи преглед предисториских старина Прибалтиске области у Рус.ији.“ Од месних старина главно значење писац реФерага приписује латишкнм (летским) на северу и литавским на југу. Латишка се култура поглавито находи међу Виндавом и Њеменом — од VIII.—XVI. в, а она се развила из старије месне културе из III. —VII. в., на којој се више опажа. трагова од утицаја римске него скандинавске и готске културе. Ести су као што је и напред речено, дошљаци; од VIII.—IX. в. усвајају летску културу Кури. чије се име спомиње од IX. в. рано потпадају под скандпнавскн утицај. Права Финска од вајкада је насељена Сумпма и Јамима; Корелп се јављају тек доцније. — Чувени научник проФ. Р. В и р х о в реФеровао је „0 најстаријим сгановницима северне Јевропе, особнто Ливоније“, а Б. А. Турајев о „Иитању о Финичанима у Балтискоме мору.“ ПроФесор Хаусман, К. Бој и Б. И. Сизов у својнм реФератима говорили су о гробовнма и могилама балтиских крајева. Доцпије епохе нсторије ове земље тичу се реФератн д-ра Ј. Саксендала, К. фон Левис-ОФ-Менара>