Delo

541 НАУЧНА ХРОНИКА Гремплера, фон Нотбека. — ГеФерати , у којпма је било речп о старпнама нојединих народности, читао је Биленштај н („Стара латншка градншта“). Тако исто није остала не споменута народпа поесија есгска н летска, јер је Г. Берпзни говорио о „Скупљању п изучавању народних песама“ , пастор Гурт о естскпм песмама (према колекцији народних умотворина у 136 томова, коју је пзложио на изложби), Бнленштајн о научном нсторијскоме значају народних песама (за историју, археологију и народну психологију). Нз ове су категорије реФ. А. Беценбергера о Гудима (белоруским исељеницпма у псгочној Пруској, погрешно иређе у Готе увршћаваним), д-ра Конвенца „0 живим сведоцима старине у Прнбалтпск. покрајини,“ д-ра Хермана: „0 естским именима места“, И. Д. Крнгера „0 утицају Руса на живот Летац у погледу 1) верском, 2) судском и 3) племенскога и породпчпога живота и почетака кнежевске власти. 0 археографијп Балтиске областп говоре четирп реФерата проФесора Филипова: „0 грађп за историју Балт. покрајине у руским централннм архивима", Дпдерихса о пХерцешком архивуу Митави* и др. Петухов је обратио пажњу на трагове непосредних утнцаја пемачке књижевносги на староруску, у том су му помогли н проФ. Владимиров, Завитневнч иСоболевски — Немачкн утица.ј у области права нстакао је проФ. Багагеј у реФерату „0 магдебуршком праву у градовима у лево-брежпој Малој Руспји", којн је саставио према архивним прилозима, и дотакао се спољашње нсторије тога права, унутрашњег уређења суда у оним градовима (Перејаслављ, Нерњигов, Њемин , и т. д.). — 0 трговачкнм одношајпма расправља реФерат прОФ. К Фон-Штерпа /Грговачке путеве Ханзуаца у Вел. Новгороду. Из ове је областн реФераг Маркевича „0 ковању руских новаца у Кокенхаузену (близу Риге) у ноловиин XVII в.“ Интеросантпи су реФ. самог директора Института Ф. II. У с п е н с к о г за тнм Ајналова, Редина, ВулФа и Павловског, у којнма је било говора о „Руском Археолошком Институтуц у Цариграду. Да бн што већу пажњу скрепули на ову установу, бићемо овде нешто опширнпји. Он је основан пре две годпне, с његовим се оснпвањем шнри за руске научнике пространо поље за рад — Турска Царевина, Грчка, Балкан. Полуострво. — II ако је недавно основан. Пнститут располаже знатним паучнпм благом и библиотеком, која поста поглавито пз дарова многнх угледних друшгава п завода, он већ располаже бар најпотребнијим радовима и издањима прп изучавању византиских старпна: М1§пе, Ас1а запс1огит, Согриз 1пзсг1рБопитТ Вгоп11 Аппа1ез и т. д. Прва је брига била уређење библиотеке Института. Даље су већ набавнли за Институт неколнко драгоцених археографских и археолошких старина, као грчко јеванђеље, рукопис из Л. илиЛТ. века : нурпурнп егземплар писан златом п сребром. Рукопис је писан у М. Азији у селу Сермисахнн близу Ћесарије. Рукопис није погпун: има 187 листова, а недостаје му 270, од којих је неке виђао Тншендорф и Сакелпон. Нови су рукопис ироучавали Погодин п Смирнов. У селу Гекислп-кеју н