Delo

НАУЧНА ХРОНИКА 545 бндп су предмет расправљања на састанку ,0 кијевском живопису доцннјег доба у Кпјево печерској лаври* реФеровао је II. И. Истомпн, показавши како јужноруски живопис стојн под утицајем запада, како тај утицај све јачи бива: узапмање је вршено из Немачке, Француске, Холандпје, Италије (Млеци) и Енглеске. Јужноруски је живопис даље утпцао на живопис школе Тројичке лавре. 0 новгородском живопису, (због пронађенпх Фреска Софнског Новгород.* Сабора) расправљао је Н- II. Петров; али је главпу пажњу привукао реФерат В. В. Суслова о новгородској архитектури и т. д., п т. д. Из класичке археологнје била су свега два реФерата: проФесора Ф. Штерна: „0 имитацпјама класичких старина на југу Руснје“ (в. Ж. М. Н., П. 1396. дек., где је штампан цео реФерат). Због овог реФерата Арх. састанак одлучио је да се усвојп предлог реФрентов да се циркулари на главним јевропским језпцима и преко главних археолошкпх органа објавн о ФалзиФиковању класичких старпна на југу Русије и да га сам предлагач Формулује. —Малбер г јереФеровао „овремену и месту постања грчких н грчко-варварским старина у јужној Русији нађених.“ Да споменемо и неке осамљсне реФерате, н. пр. А. Будпловича: ,0 задацима славенско-руске археологије спрам области и народностн у Угарекој“, при чем је нредложепо да се изашље археол. експедиција у Угарску, пгго је Сјезд усвојно; — Филевича: „Неколнко напомена због обрађивања геограФСке номенклатуре"; С. А. Белокурова:, Обиблиотеци Московских владалаца у XVI. в.“, у ком је реФерату псказапа сумња да је у опће било такве велике библиотеке, и ако је Иван Грозни могао имати бпблиотску из руских, пољскпх и литавских књига и једне немачке, па и неколнко грчких рукоииса ПррФ. А. И. Соболевски међу тим указивао је на извешћа летониса о такој бнблиотеци и побијао је и друге паводе Балокурова у погледу сведоџбе Максима Грка о њој. На завршетку да споменемо н реФерат г-ђе А. Јак. Ефименко, познатог радцика у области обичајног права: „0 архаичним облицима владања земљом у Германа и Словена“, који је она написала, критпкујући ново дело Аи&. Меј^геп-а: 81еЗе1ип^ ипЈ А&гагмгезеп Јег ЛУезТ&егтапеп ипЈ 0з1§егтапеп Зег КеНеп, Котег, Пипеп ипс! 81а\теп.“ Истакавши нозптивне стране овог дела, она је нагласила и једностраност у погледима Мајцела, јер није руски .м1ргв4 супротан германскоме ОеуаппЈогБу; и нстакла потребу да се облицн господарења земљом проучавају у исторпској и органској им свези а не према деоби но народностима. У Русијн имају „учене архивне комисије“, које пеуморно послују о добру руске пауке. Пстина у два састанка археол. .је збор већао о њпма али само чланови архивннх комисија, као резултат тих већања предложена је резолуција: „Због жалосног стања многих губерниских учених архпвпих комисија, које'немају одређеног сместишта ни одређенихновчаних средстава. потребно је обратити пажњу министарству унутрашњпх послова на велику државну корист, што је доносе комисије, и норадити да им се буде на Дедо XIV 36