Delo

Д Е Л 0 '44 Нрн претресу ових питања, одлучпо је збор „молити Царску Археол. комисију да ствари нађене V гробннцама на државнај земљи, остави на расположење месним музејима ако нису иотребне централннм музејима империје; а што се тиче предмета, нађених на земљи приватних господара, јавити месној админнстрацији, да ти предмети јесу онога, начијој су земљи пађени и да не могу бити отуђивани.“ Осим ранијих реФерата само су два реФерата специјалпо Днтви посвећена: проФ. Кочонбинскога „0 територнји предисторнске Дитве“ и проФ. Мержинскога „0 светом дубу у Ромове.“ ГГроФ. Кочубннски, на основу лингвистичких података, да се литавско племе, чија је срж скопцентрована сада у Ковенској губернији, пређе ширило даље на југ (до северног басена Прппети), н даље на исток (до басена р. Березине). Овај су реФерат допунили проФ. Соболевски, истичући обазрнвост ири употреби лингвистпчке грађе прп решавању овакнх питања, и Филевич, који је тражио, да се узме на ум маса имена једнога језнка, а не само поједнначна имена геограФска. — 0 фннском племену у другим крајевима Русије говоре неколики извештаји: Хекман је прегледао важније паласке пз бронзане периоде — до VIII. в по Хр., Рајспер и проФ Смирнов расправљали о сувременом животу финских племена источних; проФесор Андерсон је дао етимологију речн, Биармпја, Пермв, Пермјаци, Зирјанп. Шта внше није заборављен ни сумериски (акадски) језик најстаријих асирских споменнка по мпшљењу Опера и Роалннсона, Кастрена, Алквиста и др. — фински језик! II исторнја лепих вештина није била запемарена на Ришком археол. састанку: Петар је реФер. „0 армониском складу праариске (ндојевропске) песме.“ Није без интереса споменути главне закључке : 1) у основп армонпског склопа праариске песме бно је интервал кварте, који се попуњавао непрестано у трпхорде и тетрахорде, из којих се даље развијали опширннји звучни редовн; 2) један је био карактерни звук у мелодпји праариске песме, и к њему се враћала и њим завршнвала; 3) звуци у праариској музицн били су из реда природних звукова, који се чују у т. зв. горњим звуцнма (ОћеНбпе Хелмхолца) — за разлику од сувременог темперираног склопа 4) мелодија се праариске песме поступно напред кретала у малим скоковима или интервалима; интервал септиме, којп је у нашој музици БеШоп, који се дакле не находи међу ОћегБшеп, сасвпм је искључен; али су за то често употребљавани снтнији интервалн, од полутонова, четвртине тона; 5) у праариској су песми мелоднја, ритам и речи пераздвојно спојепи. Иесме је изводио хор унисоно, као што је и музикални ннструмепат нропраћао песму унисоно. — Према својим музичким закључима Петар изводи, да је предомовина ариска уАзији, онде, где су је први лингвисте находнли... Из историје књижевности има реФ. А. К и р п и ч н и к о в а „СтароФранцуске причања о рођењу Христову и о њиховј представљању у уметности.“—Три стара сродника уметности у Русијн: Кијев, Москва и Новгород.