Delo

ЈУНАК НАШИХ ДАНА 59 ном главе морске пучине... Као да ни сунце за њега не сија; као да се све противу њега заклело. И, први пут у веку, осети страх... И тај страх поче расти и испуни га свега Хладан зној обли му чело. Нешто га поче гушити; учини му се да ће умрети ако и дал>е сам у соби остане... Као нека ужасна неман зијала је на њ пустош и самоћа.... Скочи, обуче капут, узе кишобран и изиде из собе. Као да га неко вија тако нагло излете на улицу. Ноћ већ све омотала; кроз таму и маглу*једва овде онде пробијаше слаби жижак општинског Фењера. Он је јурио без циља; било му је све једно ма куд отишао. Нека бесвесност обујмила му ум. Све што је осећао и од чега је бегао беше пустош, пустош неЈОГледна, неизмерна као вечност.. Ветар га је хладио и разгаљивао... После дужег тумарања страх ишчезе и он осећаше само неку нелагодност. Нешто га је болело али није знао шта, осећао је неки бол у души, као неки лак убој, чије се место не зна , али га тишти , и мучит и љути... Иа Једанпут га трже звук музике. Погледа на ону страну од куд звуци долажаху и стаде... Био је пред Стојишићевом кућом. Стојао је као укопан. Није слушао музику али је у машти гледао њу лепу, милу, узвишену над свима његовим идеалима, њу, која нигда неће бити његова... Дуго је стојао. И музика престаде, а он је још стојао. Чинило му се да види њену силуету како промиче иза завесе... Па му тек дође нешто те букну као пламен... Ала сам ја будала ! — рече гласно — Кога чекам и шта тражим овде?... Па склопи кишобран и упути се улицом... Киша гаје полевала а он није нишга осећао; слушао је само како жубори вода у олуцима... Дође до Коларчевог здања и поглед му привукоше осветљени прозори Он се упути тамо, али на самом уласку застаде. Помисли: наћи ће ту другове, пријатеље и познанике. Е, али с њима треба разговарати, пити и шалити се... Обузе га на