Delo

А К Т Е Ј А 13 жне воже, за тога није ни најмање опасан такав еусрет. При том чинило ми се, да ја не оскудевам у снажној вољи. ...Пробудим се од некаквог нежног сладосног осећаја Сећам се, док сам био дете тако сам се будио кад ме мама поњуби, онако сањивог, у затворене очи. Дуго нисам хтео отворити трепавице, али кад погледах узвикнух од страха. Поред моје постење стоји Актеја, јасно оцртана према зрачку рђаво застрвена прозора, који месечину пропушташе. Са необичним сјајним очима на бледоме лицу, Актеја сад већ није провиђење већ нежно женскиње. Страх ме захватио као хладна дрхтавица. Прва мисао била ми је да побегнем од тог страшног привиђења, али оно ми препречаваше пут. Приберем снагу окренем се зиду и покријем главу покривачем. Али Актејин. глас много јаснији него синоћ тако нежно. тако ласкаво ми шзпташе њубавне речи. да сам се ја охрабрио, а наступ пњашњивости замени се наступом срцбе. Седох и рекох јој злобно: — Ти лажеш. ти си дошла опет моју крв да пијеш. Ти си вампир, а зар вампири могу њубити ? — Њене очи за тренутак згаснуше и сетан осмејак залепрша јој на полуотвореним уснама — А зар се ти, Сервије не сећаш, да су неуки. необавештени Римљани мога оца називали Саблашћу (уегбјрекип уосаћагП), а моју мајку ноћницом (бПп^ат) само с тога што мој отац, приносећи жртве цару духова Мулињу, једном речју, могаше да излечи седам болести ? Или зар пуке незналице којима си се смејао ти, ученик Демократов и ЛукрециЈин, — зар они сметаху теби да код оца изучаваш тајне Неба, да од Азинија купиш нашу породицу, и да нас преселиш к себи у Сорнето? Зар су незналачки гласови и поруге сметали теби, да ме заволиш, и да ми се кунеш вечном љубавњу ? Да, ја сам попила, капљицу твоје крви, да бих опет постала женом. Може ли бити да ти мене чбог једне једине капи крви називаш вампиром ? Сервијс, Сервије, зар ти нећеш за мене да жртвујеш једну капљу крви? Или је морам у другога молити? У очима јој беше толико бола и патње, толико молбе, да сам готов био за њу све своје вене да отворим. Па опет осе- * тим, да сам неко други, и опет почех мислити на туђем језику. Сетих се сеоске колибе крај провале. У њој живљаше мој за-