Delo

-24

Д Е Д 0

0 својој гласној напомени не рекох ништа својим пријатељима, а ни о оном удару што сам осетио. Али сам одгоненуо ко је била гроФица Монтелеон. На несреКу, у петак нисам могао ручати код гроФице Био сам се разболео од јаке первне болести, коју лекар разјасни као последицу разних претераности. Како се ја нисам никада предавао претераностима, оставио сам доктора с његовим погрешним уверењем, и само сам страсно желео, да се што пре опоравим и да што пре одем код Моп1;е1еопе. У својој соби осећао сам неку неразјашњиву тугу, а у машти се непрестано сликаху загонетне црне очи анђелске,, сФинксове и вучје. Чувени метр д' отел Накс узалуд је желео да ме разведри чашом старога Сћа^еаи-БеоуШе а; ја сам се решио, без обзира на своју слабост, да одмах сутра одем у гајанствени ћа11 на Саггћшг Мопсеаих Али телеграм из Петрограда, који ме извести о смрти дединој, реши друкче. Одмах отпутујем у Русију, немајући времена ни да познаницима оставим карте са словима «р. р. с.” IV УIV У рано пролеће бавећи се у медвеђем крају новгородске губерније, старао сам се да што извадим из записнице Синелнпкове, оцењујући и расматрајући његове научне примедбе, за ниске и претпоставке. Задобила ме богата грађа, и занет проницљивошћу, оштроумљем и научношћу те превремене жртве . психозе, ја с чуђењем увидех, да у мени неко непријатно осећање ниче нрема његовом спомену. Завидео сам му. Све моје мисли носише се у Париз у тајанствени ћа11. где сам у врло кратком међувремену прозрео у тајну живота. Реших се да иотражим гроФицу Монтелеоне. Али прво напишем Лизану писмо молећи га да ми јави где је она и шта ради. После две недеље добијем одговор, у коме он младоме Анахарзису захвал.ује на симпатији, која му је нарочито драга у једноме од часова уморности и клонулости духа, што нас често сналазп у повратку пролећа (аи ге!:оиг Лез роиззез-уеНез)