Delo

ФАЛБОЛИ КРИТИЧШЈ ДАНН 20' периоде, сасвим удаљено од критичних дана, коју ћемо по ловину дана с тога назвати антикритичном. У целокупној. суми за девет година највећи број и то 369 пада изван критичне периоде и то у почетку већ трећег дана. У близинп критичног дана, дванаести дан периоде има број 367 који језа два случаја мањи од главног максимума. који пада 8 дана пре критичног. У следећем излагању може се добити тачнији поглед у дејство „критичнога дана“ на појаву депресија. По г. Фалбу дејство „критичнога дана“ може се распрострти или на два дана пре или на два дана после „критичнога дана.“ То чинл пет дана — пентаду једне периоде, која нема потпуно ни 15 дана. Када је распоред случајева свакога дана једне периоде равномеран, онда се за време ових пет дана („критичних,“ т. ј. два пре и два после) не мора јавити баш сва трећина укупног броја случајева. Надмоћност утицаја „критичнпх дана“ и њихове околине мора се истаћи тиме. да на овпх пет дана падне више од једне трећине целокупног броја. Оувишак преко трећине свих случајева чак морао би бити у толико већи, у колико би сам утицај „критичних дана“' био већн. Разгледајмо сада из ближе колико истине има у горњој таблици. Било је ТАБЛИЦА II 1888 1889 1890 1891 свега случајева 579 620 618 608 у крит. пентади 192 209 216 202 з целе суме случ. 193 207 206 203 1892 1893 1894 1895 1896 1888—96. 564 571 565 563 551 5239 194 199 181 177 172 1742 188 190 188 188 184 1747 Одавде би се могло извести, да пет дана које ћемо краће назвати „критичном“ периодом, или „критичном пентадом** готово у свему одговарају претпоставци, да се депресијеравномерно јављају у току свих дана једне периоде. Пробајмо и на другн начин ову претпоставку, који јеможда подеснији да ствар јасније изнесе. Поделимо целу периоду тако, да се око „критичног“ дана групишу 7 дана, па исто тако 7 дана и око антикритичног. Ово груписањетреба извести тако да „критичан“ дан буде у средини, као.