Delo

ФАЛБОВИ КВИТИЧНИ ДАНИ 31 Ако би се у таблицц II и могла опазити нека равномерност распоређаја барометарских депресија на све дане једне периоде — таблица I и III искључују ту равномерност, јер не критични дани показују највећи број депрееија иза којег критични дани заостају. Ток ових иојава у поједииим годинама не показује такву равномерност, већ на против вишак за време антикритичних дана. Г. Фалбове одредбе критичних дана неби биле оправдане — као што рекох — баш кад бн и настао тако равномеран ток догађања. Он захтева надмоћност „критичноги дана или „критичнеи пентаде над свима осталим данима у датој периоди, а тога случаја нема ни у једној од таблица I, II и III. Разматрајући дакле распоред депресија у појединим да ннма за време од девет година, ми ево долазимо до закључка да је њихов расаоред у целој авриоди дана ариличчо равномеран. То већ и сама таблица I показује. На основу овога факта пак, који је добивен из непосредних посматрања, можемо поћи даље до потврде: да се деаресијама не изражава неки нарочити Месечев утицај ни за време, ни у близини „критичних“ дана, а који би утицај нарочито мењао обичне климатске прилике времена у ма ком месту на Земљи. И кад овако стоји ствар, ко би се онда могао одважити да Месечевом утицају приписује толику важност т. зв. „критичних дана“ и предсказиватп прилике времена, кад се сами критични дани у погледу депресија не само не истичу изнад осталих дана већ н заостају ?! Исту мисамо изразио је још много раније француски писац Бувар1) Рачунским путем одредио је , колика би величнна атмосферског прилива од утицаја Месечевог морала бити, па да се може опазити по барометарском стању некога места. Добивена вредност показала се посве незнатна, да је просто неурачунљива за директна посматрања тако, да се тврђење о утицају Месечевом на промене времена не може објаснити привлачењем овога тела на ваздушни омотач Земљин. И сам Араго тврдио је ово исто. Бернштајн је то и рачуном одредио, као гато смо мало час поменули Вопу агс! у: Мето1гез (1е ГаеаДепие гоуа!е ^ез ?е1епсез. Тоте VII. 1