Delo

ИСТОРИЗАМ II РАЦ1ЈОНаДНЗАМ 109 иду и даље. они еу атеиете. Енглееки деизам у Француској поетаје атеизам. Монархија је но Дидро-у вечити рат иоданика с монархом. Својина је но Русо-у етворила не само неједнакоет, већ је и највећи узрок злу. Науке и уметности биле еу злоупотребл,аване и пре еу одмогле а не номогле јачан.у моралне свеети човекове. Наука и уметноет криве еу што ее таленат више цени но врлина. II кад је еве толико и служило злу, треба га искоренити. заменити га бољим. Поеле негацн је це.ле нрошлости требало је изнети ненгто позитивно. што би. као богве. оправдало рушење онога што ее затекло. И колико је год рационализам, поред еве критике здравога разума, некритичан и неправичан у рушењу, у толико још више у његовој иозитивној етрани. у стварању. У доктринама XVIII века о друштву. држави, вери. моралу и т. д. најбоље ее посведочава немоћ и једноетраноет рационализма. Као што су и математичке иетине вечите. увек п свуда. без разлике времена и меета. тако су п закључци здравога разума. II доктрине рационализма носе тај апсолутни карактер. Држава. вера, мора.л и т. д. но историји здравога разума носе обележје —' универзалног карактера. незавиено од проетора и времена. Све је то апсолутно — друкчије нс може^ бити, те отуда и претензија на вечитоет. Држава није једна жива установа која се развија и мења према нотребама времена и друштва, те нису ни сви облици њезини. служећи њима. били потпуно оправдани. Нити је држава постала историеким ]>азвићем из најпримитивнијег облика удружења. По теорији соп!га1; зосЈаћ чланови друштва својевољно су упутили један део своје елободе. своје воље, суверену. т. ј. народу. Своју природну елободу -жртвује човек за општу вољу. суверену вољу целине, да би му ее ујамчила својина и лична сигурност. То је позната уговорна теорија. Она нама. који живимо у XIX веку, као покушај да објасни постанак државе изгледа мало озбиљна. Ми емо готови да уврстимо у категорију еањарија и теорију о вечитом миру и државу разума — Уегпипћб1аа1: XVIII. века. која би би.ла независна од времена и простора. у којој би царствовала вечита и неумитна правда. јер не би било клица за борбу. — И вера здравога разума. деизам. има