Delo

Д Е Л. 0 110 исте универзалне одлике. Деизам одбацује позитивне вере, које су у запамћена историска времена постале. Има једна вечита вера, то је деизем. Сазнање Бога усађено је у души свакога човека, а у срцу свакога човека стоји записано : веруј у творца и чини своју дужност. То је општа вера која није постала дакле у времену, већ је с човеком ту, на свету. код свију л>уди без разлика ]>аса и народности. Позитивне вере само су сметале чистоти ове природне и мутиле је. А кад је ова вера у ирироди човечијој и тако проста, онда отиадају и све спол>ашње дужности, сви ирописи, па и све творевине црквене. — Исто је тако и природа човекова једнака, оишта. Сенсуализам је ту и ако и иначе противник рационализму, номагао његово учење. ЈБуди су од природе добри, а природа је човечја иста у сви.ју раса. Како је но сенсуализму, осећај главни елеменат душевног живота . из кога се виши облици развијају и како осећај постаје од спољаШњих утисака. урођених идеја нема, то се човек може васпитавати. како се хоће. Н сенсуализам и рационализам с разних полазних тачака долазе до истих последица — да се може све, кад се хоће, да мнења и уверења могу све. Треба само умети уверити иа је онда могућно дотерати једно друштво према ма каквој идеји. И морал носи исте одлике теорије здравога разума — ма које било његово врело — егоизам или симпатија. и он је вечити и за све л>уде и сва времена важе његова правила. Овакве рационалистичке доктрине ХУПТ. в. опиле су биле интелцгентни део Француског друштва. Не само што је њима био занет трећи сталеж, већ и племство, и више свештенство. Аристократски салони били су места, на којима су се у лакој и духовитој конверзацији расправљала битна питања друштвена па и морална, где су израђиване и детаљисане оне идеје, које је иосле маса у револуцији прихвати.та, сруптила апс1еп геотте и покушала да их створи. Француски дар конверсације. љубав ка екрпБу, помогле су духу XVIII века да продре и у племство и у свештенство. И једнии други. такмичили су се да не изостану иза философског духа свога времена. Још крајем ХУП века херцегиња Орлеанска, мати злогласног регента Филина, пшне да се једва може наћи млад човек, који не би био