Delo

422 Д Е .1 0 У драми Царица Милица изабрано је оно значајно време српске исторпје, у коме је завладало стаље српске државе после кобне пропастн на пољу Косову. Драма обухвата чнтав низ догађаја, завлађивање цариде Милице, љено примирје с Турцима, рнвалство п акцнју Вука Бранковића, отпор Стевана Високог и љегово узнмање властп. У току ових догађаја царцца Милица, и као историска личност и главна личност саме драме, потпснута је у другн, па и у трећи ред, тако да њу видите иза Одивере, иза Стевана, па чак и иза Бранковнћа Вука. Јер доиста више се истпче као главна личност њена лепа ћерка Оливера, која је решењем своје судбпне решила и судбину своје земље, и која, сем личног пожртвовања, кроз целу драму ради за свој род. Даље, ривалство између Бранковића и Стевана, дрска превласт једнога и отпорпа снага другога, превлаче сенком царнцу Милицу, п још читав чин, који се изводи пред шатором Бранковића, одводи догађаје на друго поље, удаљено од главног стожера рада. Исторпска драма, нпгде више у моди, код нас је још знак ночетничког рада. Наши су ппсци нашли у ннтимности, већој или мањој, епохалнијих догађаја обплату тему; али тој богатој п готовој грађи приступају са мало лптерарне спреме и још мање песпичке инсиирације. И ви знате, у овом случају, како је доба царице Милице, доба вишег стила српског царства, пуно сценпчношћу из улога владара н властеле, пуно акгпвности, драмски јасне и јаке, нз међусобног трвења и оппрања туђој нревласти; сјај византинизма у двору, утицај патријарха и свештенства на зидање задужбина и моћ заклетве, занимљива и шарена збирка властеле, дворјана, челннка, логотета, изасланнка; свечаности закруњавања, достојапство уговарања, раскош харема, страсност султанског љубљења. Све то, и још много што шта у вези с тим, даје свпма нама обилату грађу, коју ми и знамо, у плпћој илп дубљој иовршностп. Али се пије нашао међу нама ппсац, на жалост ни у непознатом аутору царпце Милице, да са јачим драмским разумевањем п изразнијим несничкнм осећајем нзабере и средп важиије и еФектније моменте п обележја у лепу драмску целину. Сув је н проФесионалан тон, у духу историје као науке, и дело није богато јачом топлином нити полотом више инсппрације, ма да се заодева у рухо од стпхова и слпкова. Иначе оте осетили љубав према роду и чистоту патриотизма п посрсдан утицај на гледаоце. II та љубав према тешкој, витешкој и јуначкој пздржљивости нашпх славпих предака треба у иовој, темељнијој и једријој преради пишчевој да буде непосреднијег утицаја, из концизније и жпвље радње. пзјасније карактеристике, из топлије снлине осећаја и присније примчивостп лепог и узвншеног! Сеизациона драма Трилби, приказана такође у јануару, већ није нова нп београдској публици, јер је позорпшна управа похитала и дала добар превод ове драме још на крају прошле позорпшне сезоне. Дала га је наскоро, кад је комад начинио еФекат и свуда врло жпво прпмљен. Тад