Delo

ПОЗОРЦШНИ ПРЕГЛЕД 428 је Берлнн, уметнички и одушевљени Берлпн, још бпо у свежој успомени на генијалног „сина кулнса“, незаборављеног Митервурцера, у чудноватој и тешкој улози Свенгалија. II роман Трилби, а по том и драма истог имена, по њему израђена, начинвлн су сензацију ио свету Европе а нарочито Амернке. Већ сам спже јак по оригиналности п пнтересантности теме, која је завладала светом. пробудпо је веома живо интересовање. Та тема јесте Месмерова наука, хнннотизам, и занпмљиви појавп њени, по науцп нетачнп алп веома забавни у вештнм обрадама Де Моријера п Потера. И као год у друштву, тако и у овој драми има мало науке а впше уображења, тајанствености, непосвећености, драстпчности, неморала, управљања слабом вољом, страха од непознатог. II све то пма своје широко, поплавно дејство, које је заповедно п које влада. Трплбп је весела п остављена девојка са улпце, чедо пропалог пијанпце н пусте келнерпце, најлепшп бисер поннкао у мутљагу и бачен у блато познатог парпског латинског кварта. Она служп као моделтројпци слпкара Енглеза, настањених у том кварту, п који се у тпм службенпм односима заљубљују у њене лепе облике п у њену .још напвну и ведру душу. А највише ју је волео н задобно љубав њену, нскрену, праву, са срца, мали Бнлп, младић чувеног родбпнског гласа, члан впшег енглеског друштва. чијн је ред утврђен п оштар, који не ирашта неприлнчности, не пружа позианичку руку нпти даје благослова једном таквом браку, на којп смера неразумпп Впли. У истом стану .је и музичар Свенгалп, сиромах ђаво, са нешто дара п још више дуга, црна и чупава слика, у чпјпм страшним очпма пма нечега пакленог. Он има моћ да хппнотпше својим чуднпм очима метално1а сјаја, н ту особину већ је окушао на Трилби, веома подлежној пе врастеничаркп. Њему је дошла на ум сатанска мнсао да заведе ову немузпкалну лепотпцу п да .јој сугестијом даде гласа и начпнн је уметнпцом, те да с помоћу прослављене иевачице згрће мплпоне по свету. Пореметпвши све планове младенаца н прпјатеља, он одводп занесену Трилби пз Париза, берућп успех са њеном лепом појавом п чаробпим гласом. У трећем чину вп сте сведоци овога чуда над чудпма. У Фоајеу „цирка Башибозука*, вп палазите старо Трплбино друштво н она три Енглеза, њена пријатеља. Опи су свп ту, да чују славну певачицу госпођу Свенгалијеву. Нпко и не слути да ће то бптп Трплби, она Трплби, која нпје чак ни тонове разликовала. Какво пзненађење, кад се свп увернше да је то она, њина Трплби. Па ппак нпје иста. јер гле како под хипнозом страшнога Свенгалија не познаје внше малог Вплпја, у коме се наново разбуктала стара љубав. Моле је прпјатељи н нреклпњу, да пх се сетп, да се сетн оног жпвота, да се сети оне опште љубави, нарочнто љубави Вилпјеве, а она пх гледа без израза, туппм погледом из мраморног лика, гледа далеко п неодређено а говори пеке неразумне речп.