Delo

П030РИШШ1 ПГЕГДЕД 425 шљању, у сценама удешеним и крупним, да напреже пажњу и узбуђује. Борба се завршује тпме, што краљ ведпкодушно прашта завереннцима, које је затекао на гробу Карда Ведпког. баш у оном часу, кад тоггови оглашују његову нзборну победу. Ви сте се мадо кроз зубе насмејади ово.ј ведикодушностн, неки можда чак п јетко, ади сте свн биди задовољни, што ће се све свадбом сврншти. Но,у сред свадбеног весеља вн се досећате ко је опај тајанствени црни домино, и да ће бити покора. II у ноћној тишинн, кад је љубав мдаденаца добида своје право, у даљини засвпра довачкн рог, страшан знак за несрећног мдадожењу. То свира осветни заљубљенн старац у црном домину, Дон Сидва, п тпме тражн да му Ернани преда свој живот на расиодожење, по ранијој датој речи, у часу једне очајие обавезе. Дата је витешка реч и закдетва је пала у име очево и сад се пема куд. Тешко је свима а најтеже 'мдаденцима п они попише понуђени отров, да задовоље страховиту уобразиљу ведикога песннка! У Сељаку п ПлемиКу опет је гдавно љубав, тај .курјак што скаче за врат“, као што је просто пева Фдерета, у најновијој драми Пода Дерудеда. Ту љубав нма да издржн, у својој двојакој појави, тешке борбе. Једно је борба срца и прпродне пакдопости са предрасудама друштвеног реда. Друго је борба нзмеђу љубавп према добротвору, другом оцу, и нравом оцу, који ,|е дао живот сину у часу пусте страсти, и не знајућн за њега нити водећи рачуна о њему. Цела је драма препуна бода и душевне муке, још са ненровидпом копреном, која застире тајне старог греха, и са чуваром тајне у стоичностп свештеиичке вере и нреданости. Преводи оба деда давнашњи су, а нарочпто превод Ернанија. Ма да је превод ове драме скоро пре две децепнјс, од ког је доба језик обогаћенији н стид однегованнји, ппак је преводноцу г. Пејнновићу посао веома испао за руком у преносу једре днкцпје појетског обдпка, бираностп Језика, депоте дптерарних обрта. II хронпка иашпх дана мора му одатп то признање. Ви сви знате да је Ернани дедо В. Иш, ма да сте читади широм престонпце, по свима објавнпцама, како нозорпшна управа објављује да је ово драма Шексаирова. Адп ви тако псто знате да позоришна управа хоће често да допусти себи мадо непажње. Отуд, у другој прпдицн, Молијер у место де Моријер (Фатадна погрешка!); пме ппсца романа под драмом другог аутора; једна објава по новпнама, а друга нредстава у позоришту, и друге нетачностн. ♦ Подеда удога у свпма поменутпм драмама бида је тачна. Г ђица Нигринова оддпчно је приказада Једену д’ Аржвид (Сељак и племић), Дону Солу Сидва (Ернани) п Одиверу (Царица Милица). Ндеменита и поносита као Јелена, јуначна п узвишена као Дона Сода п у најчистијем темпераменту депе Одпвере.