Delo

424 Д Е 1 0 Кад је опет дошло на ред певање њено, после првог урнебеса од пљескања п наклоности публпке, дпректор позоришта одводп на бину г-ђу Свенгали. Полази и Свенгали да је прати музпком, али га силом задржаше Енглезп, да се с њим разрачунају. Онп су чули од пратпоца Свенгалнјевог, заљубљеног у Трплби, како ју је Свенгали злостављао, да је научн певању, а и самп су бплп сведоцн његове превластп над вољом њеном. ()н се прави и да не позпаје господу, н вређа, али га тада продрма својим гвозденпм рукама један од њих. Свенгалн је и иначе сав трошан п пзнурен, јер је пренео сву своју жнвотну снагу на хппнозу Трплбе (могућност из романтпчних бајака). II овпм жпвпм моштпма требадо је мало потреса, ге он у страшним грчевитим напрезањпма издану од срчапе узетостн. Триблн је међу тим пропала на позорници, јер није бпло Свенгалија, да управља њеним гласом. Доведена у Фоаје, после тог пораза, она, расвешћена познаде пријатеље, којп је одведоше од тог страшпог прнзора, заклоннвши од ње мртвог Свепгалија. Последња сцена одводи вас у огмен хотел, у коме се опоравља госиођа Свенгали. Ту су свп пријатељи п Впли, којп је опет склон да се венча с Трилбом. Једав из тог друштва, Зузон, добио је нисмо, не зна се од куда н кога, н у њему слику Свенгалијеву с молбом. да је преда г-ђи Свенгалн. Не смејућп је дати Трилбп, овако слабој, он нотури слпку под узглавље, на ком ће се Трилби одмарати. Кад је Трилби остала сама н кад се намештала да угодније легне, спази слику Свенгалијеву и под поновним дејством његових страшних очнју, она се срушп мртва на постељу. Драма Трилби, поред свега неверног п по науци нетачног, има у себн необичну привлачност, јаке и сугестивне еФекте, лепу сценичност и добро драмско познавање. УУ овоме добу драме Трилби, добу новог романтизма и нагињања кл мпстицизму.позорпшна управа брижљиво је очистила од прашнне п осветлила новом светлошћу двз Француске драме старијег романтизма: В. Ига Ернани и Е. Вержера Сељан и ПлемиЋ. Оне нам оличавају све добре п све рђаве сгране целог правца, сад веома старог п заборављеног, са нечнм и смешннм и жалосним; са моралом узвишенпм, који се издпже из блата н крви у замишљену средпну, са срачунатом тенденцијом. са бурним декламаццјама, звучиим тирадама и дирљивошћу болећиве сете. Ернани је племић са велнким титулама, прерушен у вођу разбој ннчке чете, у намери да освети крв свога оца, који је смакнут оцем владара шпанског, немачког цара Карла У. И као такав нустолов, осветник што тражп крв владареву, страх и треиет околннп, он се сплно заљубљује и задобија љубав Доне Соле, којом се је наумио оженити рођак њен, старац Дон Силва. Њу воли п сам Карло, и сад настаје борба овпх трију супарника. Та је борба проведена кроз драму у романтпчном зами-