Delo

IIА У ЧIIА X Р 0IIIIК А СРДСКО ГЕОЛОШКО ДРУШТВО ГјХ ззор (ш. фебруар) 1. Приказане су нове књиге и карте, које је Геолошки Завод у последње време добио у замену за Геологике Анале Валканског Полуострва (од Франдуског Геолошког Друштва, Француског Минералошког Друштва Немачког Геолошког Друштва, Португалског Геолошког Завода, Мсхичког Геолошког Завода, Петроградског и Московског Јестаственичког Друштва) и на поклои (од Српске Краљевске Академије, београдске општпне, г. проФ. Д. Горјановнћа и проФ. С. Урошевића). 2. Ј. М. Жујовић показује члановима врло леп примерак Фосилне рпбе из млађег тердијарног терена код Поновца близу Параћипа, коју је г. проФ. Д. Горјановић пз Загреба ндентиФиковао са сво.јом раније ностављеном врстом Паћгах е1оп§-а!;из из олнгоденскпх сдојева код Трп Фала у Штајерској; за тим један необичан валутак нз Дрипе и једну интересну днкрустацију шкољке ХЈшо из Засавице, које је Геолошком Заводу поклонио г. Панта Вуловић нз Бадовинаца. 3. Д. Аптула говори о угљеним рудницима у Босни и Херцего вини према опнсу њнховом од Пеха. Угљени су теренн у Босни и Херцеговини маринскн млађи терцијар и слатководни басепи истога доба. У овоме се огледа велика слпчност њихова са српским млађим угљенитим терепима, само што ови нису толнко иоиздвајанп. Највећи је угљенпти терен у Боснн од Сарајева па дуж реке Босне до Зенпце п Травника : оп је дуг око 80 км. а широк 15—20 км. и лежи у текгонској депреспји. Доњн слојеви овога терена одговарају сочанским слојевнма, а преко тоаг долазе миоценски п плиоценскп. Други велпки угљенити терен налази се у депреспјн Жепче — Нови Шехер. Осем тога има већпх угљенитих те_ Јена још на много места у долинама реке Уне, Сане, Врбаса п Неретве, за тпм у флишкој зонн око Горње н Доње Тузле н на неколико места у карстном терену. У Граховом Иољу има изданака правог каменог угља