Delo

428 Д Е Л. 0 Ио старијих тсрена. — Као и у Србији тако су и у Босеи у рударском иогледу најинтереснији герени с мркпм угљем. У њима има на много места већ отворених мајдава. Рад је у овом погледу отпочет од 1880. год. и стално напредује. Највећи је мајдан код Зеннце, у којем се годпшње вади преко 85000 тона угља. Угаљ се по квалитету приблпжује нашем сењском, али је сењскн бољи; просечна му је анализа: 10:8° 0 воде, С‘50 „ непела, 0 59" „ сумпора и 4542 калорије. 5. Д. Антула реФерише о ннтересном раду г. Симонеска: о ценоманским слојевима у долини Димбовице у Карпатима. Ценомански пешчарц леже конкордангно преко слојева горњега голта, а са овима заједно дискордантно преко крпсталастпх шкриљаца. Сама ценоманска Фаупа има доста голтских типова у себи. Све ово чинн, те је ово место такође врло леп прилог за то, како је „велика ценоманска трансгресија* морала почети ,још за време горњега голта. 5. Ол га Гав р и л о в и ћ с в а реФерпше о делу Сгео1о§18сће ТЈп1;ег8исћии§еп 1ш озШсћеп Ва1кап уоп Г. Тои1а. „Од овог рада, којим су завршене ауторове студпје о Балкану, нешто је већ познато, а од повина најважнија је тектоника Балкана, коју сам прошлога пута саопштила друштву у преводу, даље: постнлиоцонски марински слојеви јужно од Варие, слични онима на Дарданелима, и суболиг о ц е н с ка ф ау н а к о д Б у р га са , истовегна с јекатеринославском, не • мачком ит д., што потврђује мишљење тои Коеииеп-а о вези између северног немачког п јужног алииског еоценског мора на истоку. — Фосили нз места Белн Чешли, за које је Тула прво мислио да су пз много ста ријег терена, показали су се по -Кененовој ревпзпјп као олигоценски, а хидрозоји из Котела, које је Тула прво описао као ценоманске, по ревпзпјн Штајмановој као тријаскн. — Еруптивне стене одређивао је Розивал, и пашао неколике иове тппове. — Карту своју аутор назива скнцом, и предвиђа у њој знатне измене. — Расправа је завршена списковима писаца, дела, места п предмета, поменутих у свима делима Тулиним о Балкану; они су изврсно средство за брзо оријентисање о теренима п у геолошкој литератури Балкана.* 6. С в е т. Радовановић, новодом мпшљења Д. А н т у л е (Преглед географске литературе о Балканском Полуострву, св. III. стр. 91) „да број од 1Г59 м. пе може бити још ноуздапо утврђен за геотермски ступањ терцијарног терена у околпни Младеновца“ говори: „како се у лптератури за врло многе терене наводе просечни геотермски ступњи, пзрачунати према температурн само једне артеске воде, прве на коју се напшло, п како податак о геогермском ступњу за младеповачкн терцијарни терен у овом погледу од већнне сличних података далеко одскаче, пошто је изведен на осповн многпх посматрања у релативно малом терену, и пошто је на сваком месту посматрања било више артеских вода, једннх пспод других, од којих се свакој засебно тачно дознавала температура; за тпм саопштава како су ове температуре одређпване, разлаже