Delo

432 Д Е л 0 ливају се свима дугиним бојама, што изгледа ванредно лепо. У шупљинама могу се наћп кристалп, чпје ивиде износе по 12 м.м. Материјал се пречишћа ирво механички, на онда се прелива сумпорном киселином, испере водом и осуши. Франдуски научар Моасан (Мхизуап), ко.ји је многе карбиде направпо, паправио је карборундум на другн начин: загревао је јаком електричном струјом од 2000 ампера и 80 волти до 3500° силициум у угљеној деви. Овим путем он је добио безбојне крпстале, ма да је карборундум обично обојен зелено-плавом бојом — личе на челпк. У мипералошком кабинету Вел. Школе иосматрани су кристали кар* борундума и нађено је: „да крпсталише ромбоедарски, у облицпма на којима су базисне пљосни махом јаком развијене. Има више ромбоедара. а призма ако је развијена, пљосни су јој врло уске. На једноме су прн мећене н пљосниде тригоналне бипнрамиде, што бн наговештавало хе миедарску енметрију. Цепљивост слаба базисна. Сјајности живе металне, и прах му је спве металне сјајности, али кад га лупом гледамо у пропуштеној светлостп, тада впднмо да је маса стакласта и боја плава. Дихроизам доста јак: пр....плав, а и^....отворено нлав. У мпкроскопу се лепо види плава, стакласта маса ових кристала. Оитпчки карактерн слажу се са кристалном снметријом, т.ј. крнстали су оптички једно-осни и оптички позитпвни — оптпчка оса по-Л1 СпециФична тежина 3,1; тврдпна му је 9, за прах његов вели Бг. О. Фап^ „прах карборундума толнко је тврђи од шмиргла (корунда), колико је овај тврђи од талка“.1 2) Не топп се не под утицајем електрнчне струје, већ се разлаже у угљеник и сицилиум дноксид. У води, уљу, киселинама па чак нп у Флуороводоннчној киселини не раствара се. Лагано али потпуно сагорева при употреби хромата олова; исто тако распада се и кад се усија са оксидом гвожђа. Сумпор не утиче на њ ни на 1000°. Калиум нитрат и хлорат утичу на њ кад се стопе, а хлор потпуно на 1200°. Због оваког тешког расгварања његов је хемијски састав врло тешко одредити. Пошто се по методп ОМо КићЊаизег-а (туцањем и декантирањем) добиЈе довољно ситан прах, узме се од овог 0,4 грама супстанце и жари у платпнској тегли са натриум ц калиум нитратом 6 часова те карбпд иређе у силикат, пз кога се сада но познатпм методама одређује гвожђе, алуминиум п др. Овим путем нађено је да карборундум садржи — нрема употребљеном материјалу — силицпума од 60.50 до 69,20, а угљеника 29,70 до 30,10. Остало долази на магнезиум оксид (М§0), калциум окснд (СаО), окспди гвожђа и алуминиума и кнсеоник. Овакав хемиски састав бележи се ппак са 8хС. Како и вештачки диамант Моасанов има преко 16°|0 снлициума, то може лако Вогсћегз имати право, кад мисли, да је и ово карборундум врло богат угљенпком, и у том случају бн проналазак вештачког диа1) Саопштио г. С. Урошевић на једпом Геолошком Збору. 2) Сача за 1897 год. стр. 421.