Delo

НАУЧНА ХРОННКА 431 ннлазак понудио парнској Академијн Наука под нменом карбосилнцир. У нсто време у дадекој Пенсплванији (Мопоп§аће1а, Америка) незавпсно од Шиценберга проналази га случајно, покушавајпћп да направи вештачки диамант, Е. (4. Асћезоп. Његов је проналазак пркп за индустријскп свет. јер га је он првп почео Фабрпчно пронзводитн и практнчарпма продавати, под именом „карбо корунда“ (јер га је добио загревањем угљена у, електричном струЈОМ растоиљеном, алуминиум снликатуј откуда му је н име дошло карборундум — скраћено од карбо корунд. У иочетку једва да је пропзводно по 100 грама дневно, јер му пећ беше врло мада, адн је доцније производња порасла а цену му спуштепа. Фунта (450 гр.) је про давана по 4,50 марке. Већа тражња карборундума изазове Фабрнку у Мопоп§аће1-у, која се 1894. год. нремести на пад Ннагаиир. Сировине за карборундум нису увек једнаке. Обнчно се узнма : несак, морска со н сптно пзмлевен угаљ са струготннама од дрвета. Г1о На11ег-у пропорција смеше је овака: ситног угља 45,50° 0 песка без гдине 36,50°|о морске соли 18 00° 0 Али се место песка узима често силикат алумнниума и калцпума. Материјал мора бити чист, сптно утуцан и интимно измешап. За топлење служе електричне пећи. У Фабрици на Нпагарн налазн се 5 таквпх пећн од ио 5 м. дужпне, 2 мет. ширине п 2 м. виспне. Пећп су направљене од нетопљивог камена без пкаквог малтера, а свака има на једном крају бронзану плочу, за коју су прнвезана 4 јака бакарна ужета. Исиод пећн су 4 бакарна ногара, спојена са бакарним жнцама за спровођење струје. Са унутрашње стране бронзане плоче надазе се 60 шипака од угљена, дебљнне 75 м.м. а дужине 76 с.м. Ове шипке улазе у пећ п образују полове. Поменутом смесом пећ се напуни до половпне, с протнвне стране намести се „спроводнп слој“, намештајући парчета угљена међу полове. На послетку дометне се још смесе и с тпм је пуњење свршено. Електрична струја за ове пећн има напон 185 волтп; а како пад Нпагарин даје сгрују од напона 2200 волти, то се уз Фабрнку за карборундум находи и завод за трансФормацију струје, коју регулпше један регулатор. После једног часа од како је струја уведена у иећ почну се гасови јако развнјатп, а на скоро за тим обвпје се сва пећ жутнм п плавим (од хлорида) пламеном, што нзгледа врло лепо. Струја се проводи 24 часа, после кога времена се прекине н остави да се пећ потпуно охлади. Кад се зид на пећн провали онда се видн да се маса до зпда нпје много променила: изгореле су струготине од дрвета и иснарила со. Унутра се маса стинила п може се механчки одвојити: граФит, аморфап угљеник и карборундум. који се је образовао свуда, гди је пролазнла струја од угљених полова у масу. Сјајнп крпсталићи поређани су радиално, и пре-