Delo

408 Д Е Л 0 У ст. 660. г. 3. не разуме, што се Меркур тако препао, даје испустио пехар, кад је Јупитар довршио пресуду над Нитијом. Због таког му нонашања он оглашује: „То ннје бог Олимпски.“ Ја сам слободан замолити г. Зиму да прочита иоменут Шилеров спев 8еше1е, ако хоће пример за „неолимпског“ бога, а Меркур се овде уплашио са свим нросто од ужасног гнева Зевсова, од његова изгледа, страшпих очију (које му крваво севају) и бесних речи. У нстом ступду замера н Војиславу, што код њега на једном месту Церера нма рог изобпља. Ја се слажем с г. Зимом, да рог изобиља нпје атрибут Церерин, али у исто време кажем, да ја то неснику никад нс бих уписао у погрешку. А не бих то учннио из внше разлога. Ире свега Церера је једна од богиња плодности, богиња земљинмх дарова, а таква божанства махом пмају као атрибут рог изобиља (нпр. АћишкпНа, Аппопа, ГоИппа итд.). Друго, та се погрешка налази и у бољим књигама; тако н. пр. у КлсћагЈ Шазз ЛУбгУегћисћ Јег Му1ћо1о§1е. И\\ге'\1е Аиз^аће. Иехргх^. Уег1а§- \тои ОНо 8рашег, код речп Сегез стоји: Јћге АНгЉиУе луагеп ПШћогп, Аећгепкгапг итд.а Напослетку има пзгледа и научника, којп су за то, да је та богиња представљана и с рогом пзобиља, судећп према речима „Баз РиПћогп (код Деметре) ЈзТ е1п ггсе^еПшИез АНпћи1“ у познатом ваљаном делу А. ВаишехзТег, Бепкша1ег Јез к1азз. АВегИтшзллЈззеизсћаН I, 415). Још ту п ово да номенем. Г. Знма завршује то место овим речима: „Рог козе Амалтеје, која Дива отхранила беше, Днв нимФама, које га одгојише, даде као неисцрпљнвн рог изобиља. Други рог изобиља спомиње Овидије у Метаморфосама, књ. 9. 1 и т. д. То је рог Ахело.јев, који најаде цвећем (зар само цвећем?) напуннше и од њега учиннше рог изобнља.и Ко ово не бн овако разумео: Церера не може иматп рога нзобиља, јер по митској традицпјн такав су рог имале само иоменуте нимфс (Амалтејин) и најаде (Ахелојев)? То би међу тим било погрешпо. Истина мптологија зна само за та два рога (по пекпм причама чак и та два јеДан су исти), али за то рог изобиља је атрибут врло многих божанстава, нпр. оснм поменутим н самога Плутопа. Г. Зима у неколпко маха удаљавао се од предмета н говорио је о стварима, којс не нду у класичпу старину. У ст. 664. њему једна сцена није естетпчна. Тако н овде, на завршетку говора о песмн „Нитија“, он се чудп, што се Јупитрова претња, да ће Питију за ледене грудп земље приковатп, није пспунила, него је њега подхватио силан вијор, који га је бацио на лптицу, а у ст. 663. .замера, што Јупитар прво каже, да ће Харпије пзвршити његову вољу, а после сам пропзводи кугу. Тпм замеркама у овом чланку није било места и оне се нас не тичу. Зевсу донста, како каже г. Зима, није потребно по митској прнчн оно гомнлање брегова, које помиње Војислав у песмп „Смрт Иериклова* по Лукијаиу, еда би могао прегледати цео свет или да би могао бацатн своје стреле. Пстина је н то, да је Лукијан то на свом месту учпнпо