Delo

КРНТИКА II БИБЛИОГРАФПЈА 499 ради комичиог еФекта. Али нре свега у митологијп старој чинп се толнко пута по штогод што се но њој самој пначе не бн морало чпнити, она је толнко пута недоследна; тако нпр псти Јупитар, кад хоће Европу да украде, претвара се у — бика. Друго, Војпслав је могао запазптп с којом намером Лукијан гомилање употребљава, па ипак да остане при њему, јер слика је свакако велнчанствена. Треба при том иматп на уму и то, да Војпслав нпје управо тај моменат просто из Лукпјана узео, јер у њега брегове 10мплају Титанп по Јупптровој заповести. На послетку ја признајем да сцепа та може вређати, алп то ће бити само онда, ако п стара мптологија непрестано иедантно буде имала пред очпма, а то, чпни ми се, не треба да буде, као што и више пута поменути Шплеров спев казује. У истој песмн Зевс каже Плутону: „Плутоне, додај мп стреле.“ Г. Зпмп „то изгледа, као да је Плутон баш за то ту, да Дпву стреле доносп, јер се никакав другп узрок не впди, што ће том прплпком Нлутон у збору небеских богова, камо он но мптској традицпјп врло ретко долази“ (ст. 668.). Ја бпх и за ово рекао да је цепидлачење. Зар не бпсмо могли овако узетп: Песнпк држи да Зевс стреле по пекп пут п оставп а Плутон му нх додаје, што се ту случајно затекао? Нерејиде се једном код Војислава налазе на небу. Г. Зпма велп (663 ) да оне по мптској традпцијп „у мору бораве." Свакако су то морске богпње, алн кад по Омиру једна од њпх, Тетнда (ТћеНз) може на Олимп да узлеће Зевсу, што да песнику не бп могле једном и неколике друге тамо отићп? То је као и с Фуријама, које по Војпславу Плутон води на Олимп. Г. Зима каже (659.), да ту „тим лицима по митској традицијп тешко пма прпступа." Али фурије (онд. ерпнпје) стоје у врло блпском односу према Аду још у Омнра (II. 9, 569 п 9.) а по једној до цнпјој причи чак су му кћерн,- зашто онда Плутон да пх не може једдном повести на Олимп, кад пх је новео нарочито због Питпје, с ким је пошао пред Зевса? Да завршпмо најад п ми с партпјом посвећеном старпм Војислављевпм боговпма. Г. Зпма велп (663): „На странп 194. чптамо ово: „... 0 Фебе! окренп точак II зрачним твојим бичем одагнај утвару мрака У Апд, у царство ноћи.“ Па примећује: „Није нам познато, да мптска традицпја пгде говорп о каквом зрачном бпчу, којпм бп Феб утваре мрака у Аид одгонио." Ја бих рекао, да г. критичар овде није добро прочнтао Војислава. Феб пма овде бпч као кочпјаш сунчевих кола, а то је сасвим по традп. цпји, као што се може впдети н из слпка уз реч НеИоз у IV. Н. Еозсћег, АибШћгПсћез ВехЈкои Јег §песћ. и. гбт. Му1ћо1о§1е.