Delo

52 Д Е .1 0 Узадуд је матора госпођица стала питатн: да ли она зна да говори пред Мис Пинкертоновом ? Ревека јој се у очи смејала демонскн гнусно п саркастично, што управитељпцу умало не доведе до луднла , па јој рече : — Дајте мп нешто новаца па ме отпустите. Или ако вам је то угодније, нађите мн где год место за гувернанту , у којем нлемићском дому. То ви можете. Кадгод је отада дошло до речп пзмеђу њнх двоје, увек се Ревека враћала на једно те једно: — Нађпте ми места; ми једна другу мрзнмо; ја сам готова с места да одем. У достојапствене Мис Нипкертонове, и ако јс имала рнмскн нос и турбан, струк као у гранатира, н ако је бнла апсолутна владатељка у дому, ипак не бејаше онолико јаке воље колпко у њене потчпњене, те се у залуд ватала с њом у коштац и пробала застраганти је. Кад је једном покушала изобличнтп је пред свнма, дочека је по својем већ скројеном плану Ревека Фрапцуски, ге матора госпођпца умах умуче. Ради одржања потребнога јој ауторптета у школн било јој је неопходно уклонптн одат ле тога бунтовника, то чудовингге, ту змију, тога петролејца. Кад дозна у том да нородици Сер Ппта Кролеа ваља гувернанта, ирепоручп брже боље за то место Мнс Шарпову , поред свега тога шго је петролејка и змија. — До душе нигде у њеном понашању не могу иаћн ногрешке , до једпно према мени; а морам иризнати, да је врло даровита и да нма ваљану спрему. Бар где се тнче науке она чинп у свему част васпитно.ј системи у мојем заводу. И тако управптељица оправда своју препоруку пред својом савешћу, онростн сс обавеза, и учеппца јој пајзад доби слободу. Борба, коју овде, разуме се, укратко описасмо, трајала је неколпко месеци. Како је Мис Седлејева ушла у 17-ту годину н свршила своје школовање, а добро се пазила са Мпс Шарповом (,а то је било једнно у Амалнјином понашању што се нпје допадало њеној управитељпци“ — тако се пзражавала Минерва), то она позове својој кућн евоју иријатељицу на једнонедељно гостовање, пре него што оде тамо за гувернанту. Тако уђоше у свет ове две госпођпце. За Амалнју је тај свет бпо нов, ведар, светао, цвећем обасут. За Ревеку ни у чем нов. II заиста ако хоћемо да кажемо праву нстпну у оно.ј стварн са Г. Крисном, она је колачарка наговестила неком, а овај пеко другом опет неком под заклетвом, да је било и нечега внше између г. Криспа н Мис Шарпове. него што се пустило у јавност, п да је оно пнсмо бпло одговор на друго једио. Алп ко ту да погодн шта је нстина, а шта не? Како му драго, тек ако Ревека н не улазн сад први пут у свет, она се враћа у њ. Кад младе госпођнце стнгоше до калдрме V Конзинтону, Амалија још не бејаше заборавнла својих другарпца, али јој се сузе бејаху осушиле. Она јако норуменс а и мило јој би за једнога гарднскога офи-