Delo

ТРЖИШТЕ ЉУДСКПХ ТАШТИНА 53 нира, који се загледа у њу при пролазу на коњу п рече: — Да красног девојчета, ви’ш молим те! Пре него што ће кола стићи у Расел Сквер, разговор је у велпке ишао о тоалети п о том: да ли младе госпођпце мећу прашак у косу п Фишпан у сукње кад буду краљици престављепе, п да лп ће Амалпја бптп тако срећна, јер је знала да ће пћн на забаву код лорда Мера. Кад на нослетку стигоше и кућп, Мпс Амалија Седле спђе уз прппомоћ Самба, срећна и лепа девојка, као мало која у целом иространом Ситн у Дондону. Тако су мпслнли и Самбо п кочпјаш. тако п отац п матп, а тако и сва послуга у кући, док је у ходнпку стајала клањајући се и смешећи се поздрављајући добродошлицом њен долазак. Знајте. зацело да је Амалпја увела Ревеку у све собе у домуидајој сваку стварчпцу усвакојем својем чекмеџету, и своје књиге, и пијано, одело, м све своје огрлице, брошеве, чиике и дрангулије показала. Она навалп на Ревеку да прими прстење са карнеолом и тиркизом, и днвну хаљину од муселина, која је за њу била мала, а за њену би пријатељицу била као лоручена. У себп пак смислн да моли мајку за допуштење да поклони евојој прпјатељици бели кашмирски шал. Па зар не би она могла и без њега бити ? Та зар јој није брат Јоснф донео два пз Инђпје? Кад је Ревека видела два дивна кашмирска шала што их је Јосиф Седле донео из далека својој сестри, рекла је потпуно искрепо: —Дивно је то имати брата — и тако одмах ражали жалостиву Амалију, тпме, што је сама самцнта у свету, без нкога својега рођенога. — Ти ниси сама, Ревека; ја те нећу никада напуститп и волећу те као сво.ју рођену сестру; Бога ми, хоћу — рећи ће јој Амалија. — Ах! Али ти имаш нежне, богате родптеље, којп те воле, којпти све чпне п све дају што зажелиш! Па опа њихова љубав ! Та шта је од тога слађе! А мој сиромах отац ннје мп могао ништа дати; свега два капута целога века! Па опда имаш брата, милога брата! Како ли га само волпш! Амалпја се смејала. — Шта ? Зар га ти ие волиш? Тн, која велнш: да цео свет волиш? — Па, разуме се, да га волим; ја... само.... — Шта само ? — Алп се Јосиф не показује да му је много стало до тога: да лн га .ја водим или не. Кад сам дошла после десет годпна одсуствовања његовога он ми нружи само два ирста да серукујемо! Он је веома нежан и добар, али ретко кад да са мном реч ироговорп. Мислпм да му је његова лула много милпја него — ну, Амалпја се ту угризе, како би рекла лоше што о својем брату ? Затим додаде: — Али док сам дететом била много ме волео. Било ми је тек пет година кад је отишао. — Је лн да је много богат? Веле за све ннђијске набобе, да су страшно богати ? — рече Ревека. — Мислим да су му врло великп дохоцп.