Delo

ТРЖИШТЕ људскпх ТАШТИНА 55 Мпс — ту окупп џарати у ватру из све снаге, и ако је бпло око среДинс Јуна. — Врло је леп — прошапута Ревека Амалији, али да се чује. — Је л’? — упита Амалија. — Ја ћу да му кажем то. — Јух, слатка, ннпошто! — рече Ревека па се трже плашљпва као нрепелпца. Прво је девојачкп учтиво поздравила била овога џентлмена, а затии одмах тако стално држала очн оборене к земљп, да је право чудо бпло. како је и могла пматн прплике да га впдп. — Хвала ти на оним дпвнпм шаловима, брате — рече Амалпја џаркачу око ватре. — Зар нпсу дпвнп, Ревека. — 0, божанствени рече Мпс Шарпова, а очима преведе од па тоса управ ка полилеју. Јоспф је непрестано звецкао кукачом и машпцама око ватре а гдешто п подухпвао у њу, те му од тога поцрвене колпко је год могло впше његово жуто лпце. Његова сестра продужп : — Ја тп пемам нпшта тако лепо на дар да дам. алп сам извезла за тебе пар дивнпх нарамница, док сам у школн била. — Боже, А.малпја, шта хоћеш тп с тпм — повика јој брат озбиљно наљућен. п свом снагом повуче за канап од звонцета, тако, да му све остаде у руцп те се јадно момче још јаче збунп од тога. — Тако ти Бога, видп да ли је мој буги пред вратпма. Не. могу да чекам. Морам пћп. Ах, п тај мој кочијаш! Морам пћп. У том тренутку уђе нм отац звецкајућп дрангулијама на ланцу, као свакп прави енглески трговац, па ће рећп: — Шта је Ема, а? — Јоспф хоће да ја видпм да ли је његов буги пред вратпма. Шта му је то буги, тато ? — То су му носпла са једпим коњем — рече старн џентлмен, којп је бпо нека шаљпвчина своје врсте. — На то се Јоснф зацерека што игда могаше, алп кад му се очи сукобише са очима Мпс Шарпове, ућута наједаред као заливеи. — А то је твоја прпјатељпца? Мпс Шарпова, веомамп је мпло што вас впдпм. Да се ипсте ви п Ема посвадилп већ што год са Јоспфом. те му се тако бежп ? — уппта отац. — Обећао сам Бонамиу, нашем чиновнику, да ручамо заједно одговорп Јоспф. — Аа! Па зар нисн својој мајцн рекао, да ћеш овде ручати ? — Алн овако у овом оделу не могу. — Погледајте га само Мис Шарпова, зар нпје овако толико леп да може где год хоће ручатп ? На то, разуме се, Мпс Шарпова погледа у своју другарицу, п обе нрснуше у смех, веома пријатан старом џентлмену. — Јесте лп вп, молим вас, који год пут вндели оваке кожне панталоне код Мис Ппнкертонове ? — продужп старац, корпстећп се згодом.