Delo

54 Д Е Л 0 — А је ли твоја снаха умиљата и лепушкаста женица ? — Какваженица! Он је нежењеп — насмеја се Амалија. Ревеки је вероватно то већ била наговестила Амалија, али као да се тога она никако не сећаше. Она се клела и тврдила да је очекнвала гомилу спноваца и синовица. Јако ју је изнена^ило што Г. Седле није ожењен. Баш је тврдо убеђена како је Амалија рекла била да јесте, а она је просто цркла за малом децом. — Чинп ми се да си их у Чнзвику н сувише имала — рече Амалија, коју јако изненадн: што се то сад њена ирпјатељица толико променила. >> У својим позннјнм данима Мис Шарпова се пе би за живу главу усудила да рече тако што, у чему би се лако могла ухватптн у лажн. Али нам се ваља сетпти, да је њој сада тек деветнаеста година, да је неука у вештнни претварања, сирото невинашце, п да се сад тек вежба. Кад се ово иреведе на обпчан језпкзначило бн у срцу ове мудре п младе девојке ово: — Ако је господпн Јоспф Седле бо1ат п нежењен, што онда не бих пошла за њега: Истина на то пмам само две недеље, алн шго не бпх покушала? II она се решп да учини тај похвалнн нокушај. Удвостручи своју мплост према Амалпјп ; љубљаше своју карнеолску огрлицу кад је мету о врат; закле се да се неће никад, никад од ње одвсјити. Кад за ручак зазвонп, она сиђе са обвијеном руком око Амалнјинога стаса, као што је то већ обнчај у младнх девојака. Пред салоном бејаше тако узбуђена, да се једва усудила ући, па ће рећи својој другарици: — Мети ми руку на срце: чујеш како јако лупа? — Откуд? рећи ће јој Алалпја. — Улази; немој се плашити- Тата те ништа неће увредити. IIIIII ГсЛАВА Ревека пред непрпјатељем. Кад ове две девојке уђоше скочи са наслоњаче крупан, буцмаст човек, што је ту крај камнна читао новине, поцрвене као рак, а прп том му све лпце упаде у широке колпре. На њему су бнле панталоие од јеленске коже и хесенске чизме. Био је сав у широким колирима, који му се до носа дизаху; прслук му је био са црвеним уздужним браздама, а капут зелен са сијавом челичном дугмади у величини једнога петодинара. То је било јутарње одело тада свакојега гиздавца пли помодара. — Па, сестра ти је ушла, ЈосиФе — рече у смеху Амалија, док је тресла два прста, што јој пх он пружи. — Сад сам се, знаш, сасвим преселила. Ово је моја пријатељпца, Мис Шарпова, о којој сам тп говорила. — Не, пикад, части мп — рече она глава п.з оних сплних колира а при том се много затресе. — То јест, овај, да; алаје страшно хладно,