Delo

Д Е .1 0 60 На опо му се одговори само тихим х-ркањем те тако остатак његове нриче пропаде за тај дан. Адн је он био увек веома жнвахан у људском друштву, а '10ЛИК0 је пута причао ову заппмљиву прнчу својему анотекару 1т. Голопу, кад би овај дошао да се обавестп о његовој болести и ппдулама са антимоном. Као човек ко.ји се опоравља од болести Јосиф Седле продужи сам са кларетом, поред тога што је при ручку ппо мадерскога, и уз то поједе још два тањира јагода са скоруиом и двадесет н четири колачпКа, што бејаху ту крај њега заборављенн. и могу се заклети да је мпслио н о девојчету што оде горе (јер ти ови проклети списатељн имају неке повластпце да они све знају). — Љупко. весело и веома младо чељаде — мислио је у себн. К?ко је само -погледала у мене кад сам јој дигао мараму о ручку ! Два пута је испустила. Ма ко то пева у салону? Баш ндем да вндим. Али сад на њега навалн његова стпдљивост пеодољивом силом. Шешир му је бпо у ходнику, а ту на углу улице дају се кола под кнрпју. — Хоћу да виднм „ Четрдчсет Лоаова“ и Мис Декамнову у пгрп — рече. п изађе на врху прстпју, и нестаде га не пробуднвши својега часнога родитеља. — Оде Јосиф — рече Амалпја, која је гледала на прозор од салона док јој је другарица певала за клавиром. — Уплашио се од Мис Шарпове — рече Г-ђа Седлејева. — Шго лн се оп то тако плаши ? IVIV ГАЛАВА Та нлашња сиромаха .Јосе трајала је око два три дана за које га време нпје бпло никако код очеве куће, а за то време ни Ревека не узе у уста његовога имена. Она се учпнп сва поштедостојном благодарношћу према г-ђи Седлејевој ; бпла је ттреко мере усхпћена у Базару, а до нзумљења се дпвила позорпшту, куда је водила доброћудна госпођа. Једнога дана Амалију нешто заболи глава. те не могадне поћн у шетњу. куда ове две младе девојке бејаху позване. Нпчим на свету не могаху навестн њену пријатељицу, да без ње пође. — Шта? Зар да пођем без тебе, која си менн бедно.ј спротицп показала да првн пут иознам шта је љубав н срећа? Никада! — п њене се зелене очп подигоше к небу и оросише сузама. Госпођи Седлејевој се није могло на пно већ да призна: како је у пријатељпце њене кћери претерапо нежво срце. А шалама господина Седлеа Ревека се од свега срца смејала толнко н дотле док пнје тиме умекшала и овога доброга старога џентлмена. Није само Мис Шарпова освојила срца оца н матере ове породпце, него она собом заиптересова н г-ђу Бленкипсон, номњивом својом пажњом I