Delo

ТРЖИШТЕ ЉУДСКИХ ТАШТПНА 61 при прављењу консерва од малина, што се у то доба радпдо у одељењу те домоуправитељке. Црпца је звала редовно Сер Самбо пдп Госнодар Самбо, што је овому јако годпло Извпнпла би се тако учтпво и умпљато и самој собарици, кад би је узнемприла звонењем, те је на тај начин очарала не само господски салон, него и све у еоби за послугу. Једном при прегледању некојих цртежа. које је Амалпја слала нз школе, нанђе Ревека пзненадно на једап, са којега мораде бризнути у плач и изаћи из собе. То се десило некако баш онога дана, кад се Џое Седле по другн пут појавно у дому својега оца. Амалија потрча за својом прп јатељпцом да’дозна: са чега јој се тако ражалпло, алн се вратн без ње, н сама растужена. — Знаш, мама, њен је отац бпо нама учитељ цртања, и радио најтежс партије на нашим цргежима. — 0, душо! Па ја баш знам да ми је Мис Ппнкергонова увек говорила, како се он н не дотиче чисто ваших радова, него их само где где ојача. — Па то му се звало ојачање. мамо. Ревека се сетила цртежа, и својега оца, како на њему ради. п тојојонако пзненадно пало на памет — — па је с тога она и.... — Јадно дете, само срце од њега — рече г-ђа Седлејева. — Баш бих волела да остане код нас још једну недељу — рече Амалија. — За чудо како се она врашкн подудара са Мпс Катлеровом, с којом сам се виђао у Думдуму, пређе још. Удала се за Лаиса хирурга у артпљерији. Знате, госпа, да је једаред Куинт’н, из 1У-те рекао — — 0, .ТоспФе, та знамо већ ту прнчу — насмеја се Амалија. —- Слободпо је н не ночнњи, него умолп маму, да пнше тому Сер Кролеу, да пашој спротој Ревеки да још којн дап осуства. Ево је: очн су јој све црвене од плача. — Сад мн је лакше — рече Ревека, а уз то се врло умиљато насмешп, у.зе за руку г-ђу Седлејеву , те је са страхопоштовањем целпва, н рече још: - Како сте свн вп према мени добри! Свн, сем г. .ТосиФа. — Сем мене! — викну Јоспф смерајућп да одмах оде. — За име Бога! Госнођице Шарпова! — Да, да. Како сте моглн бпти тако свнрепи, да мп подвалпте са оним пребибереним јелом о ручку. и го кад смо се првн пут видели? Вн нисте нп нз далека тако добри према мени, као моја драга Амалнја. — Па он те н не познаје тако, као ја — повика Амалпја. — Нема тога који бп п према вама могао битп нељубазан — рећи ће матн. — Све, све, али је сиггу бно одпста ванредан — рече Џое сасвим мнрно п озбиљно. — Можда ниуе било задоста лимунова сока: да, тога баш нијс било доста. — А вашс сћИИз ?