Delo

64 Д Е .1 0 — Као да је јуче било, је ли Џоне? — рече г-ђа Седлејева мужу. II те је ноћи г-ђа Седлејева очитала креветску придику својему мужу, у собп са сокака, па другом спрату, иод чадором од Фантастично шаренога инђискога калико, иостављенога бледоцрвеном материјом, под којом се находила постеља па иеро са два узглавља, на којем се одмараху две пуначке главе, Једпа у сиаваћој капи од чинака, а друга у обичиој, шиљатој, памучној капн. — Баш сп се много огрешио, што сн оно јадно дете онако мучио - рећи ће г-ђа Седлејева. У одбрану својега понашања рећн ће опа глава у намучној простој капи: — Драга жено, наш је Јоса много таштији, него што си ти била ире трпдесет годпна; а то није мала сгвар. II ако си ти пре тридесет годиеа, у хиљаду седам стотпна осамдесет и не знам. Бога ми, којој годнни, и нмала право таквом бптп. Нећу рећн да ниси. Али меее Јосиф са љеговпм кицошкпм снебивањем просто изводи из такта. Овај наш Јосиф није ни налик на онога у Библији, драга моја, он се просто заљубпо у себе сама, н све му је у намети: како је он особито леп младић. Бог и душа, тај ће нам задати посла. Ова Емиеа пријатељица већ јурнша на њега, колико год може боље. То се види. Не улови ли га она, друга ће каква носигурно. Њему је тако суђено да буде плен каквога женскога створа, као и меип нћп сваки дан на берзу. Још јс лепа срећа наша што нам није већ довео какву гараву снаху отуда, дра^а мо.ја. И слушај ме, нгго ћу ти рећп: њега ће уловитн прва, која за њим бацн уднцу. — Онда, она мала- обешењпца пска пде одмах сутра — прозборп врло одлучно г ђа Седлејева— А што га не бн уловила она, кад другој којој то не ФалпР Она је бар беле коже. Ја нећу да се плећем: те узми ову, те узми ону Нека бира Јоса себп сам. Наскоро разговор ово двоје престаде, њега замени неко не бозна како романтнчно швикање, п све бејаше у дубоком мучању у дому Џона Седлеа, есквајра од Рас’л Сквера н берзанца, сем што би црквено звоно пзбило часове, а стражар пх обзнанио. Сутрадан пије било г-ђи Седлејевој ни па крај памети. да своју снноћну претњу у дело прпводи. II ако нема на овом свету пнчега дрскијега, ни обпчнијега нити онравданијега од материнске саревњивости, ппак њој ннкако ни блнзу паметп нпје могло доћи, да ће се та мала, поннзна, захвална п умиљата гувернанта, дрзпути да погледа и за тако високом личношћу, као што је колектор из Богли-Уолаха. Сем тога, отншла .је била п молба за продужење одсуства ове младе девојке, те би бпло мучно наћи изговора за нзненадни иснраћај. Па како се све окрете у Ревекппу корпст, то јој н сами елементп помогошс, и ако она у почетку на бејаше склопа прпзнати њихово дс лање као корисно ио њу. • Оне вечери, кад је ваљало ићи у Воксол, дође на ручак Ђорђе