Delo

ТРЖИШТЕ .ЂУДСКИХ ТАШТННА 68 — Па вечерас није то вече — рече Џое — Онда сутра. — За сутра смо отац п ја зватн; нећемо бптн код куће о ручку рече г-ђа Седдејева. — Ваљда тн не мислиш да ћу ја ићн — рече господин Седле П осле, жеиа твојих година и грађе може лако назепсти у онако грозном зигушљивом местс. • • > — Па са децом мора неко битп — повпка г-ђа Седлејева. — Нека нде Џое; задружан је — рече отац, па се насмеја. На ту реч и сам Самбо иоред стола прште у смех, а јадпому дебе.Ђку Јосифу дође да потегне оца посред звезде. — Откопчавајте му мидер продужаваше још даље немплостиви стари џентлмен; прсните му мало воде у лпце, Мис Шарпова, или га изнесите горе. Њему ми је слаткому нешто позлило ! Бедна жртва! Изнеснте га горе, та нема га ппшта, лак је као перце неко! — Продужите ли тако и даље, господине, ја ћу - — — раздера се Јосиф. Самбо, спремај му слона! —повика отац. — Пошљн одмах у Ехс1ег' Сћа пде, Са м б о! Али кад оназп да Јоспфу већ и сузе ударпше од једа. стари шалџија одујми од смеха, пружи руку сину па рече: — Море, Јосо, наберзн све подносп; Самбо, нека слона, него дајдер тн мени п г. ЈосиФу коју чашу шампањца. Нема га таквога. сине, ни у подруму самога Буниа' . Чаша шамнањца ШЈвратп Јосифу душевну мирноћу, и пре него шго је боца испражњена. чпје две трећине смаза Јосиф, као човек, којн је дошао да се лечп, реши он да води девојке у Воксол. — Свакој треба но један каваљер обашка — рећи ће стари џентлмен. Иоред Џоа се Ема може комотно изгубити угомплн; он од Мис Шарпове неће нн ока днћп. Пошљите у 96-тп пук да се пита: хоће дп доћи Ђорђе Озберн. При тим речима, не знам нн за длаку зашто, тек г-ђа Седлејева иогледа у својега мужа па се насмеја. Очи у г. Седлеа засветлише некако шеретски, н он погледа у Амалију. А Амалија већ поцрвене, како то само бива у девојака од седамнаест година, н како Мис Ревека никад у сгојем животу није поцрвенела, бар пије до своје осме годнне, кад је њеча кума ухватила прп крађи компота. — Боље би било да Амалија папнше писамце Ђорђу Озберну, нека тај впдп до каког се дивног рукопнса долази у Мис Ипнкертоновом заводу. Сећаш ли се, Ема, како си му нисала да дође за Трп Јерарха, нач сн наппсала реч Т^еЖћ ш§-М-) без (. — Ух, од кад је то бпло! — рече Амалпја. 11) Буни иодруг.Ђиви деминутпв од Бонапарта г>) Три Јерарха